Правда

Док су немачке ТВ станице јуче уживо приказивале конференцију за новинаре у Москви када су потписивани споразуми између Грчке и Русије, део немачких медија буквално је ширио страх од сусрета два лидера у Москви, у чему се истакао немачки најтиражнији дневни лист и изразити таблоид „Билд” који својим насловом безмало вриштао: „Да ли Путин и Ципрас кују анти-Меркел пакт?” Детаљно описујући план Ципрасове посете, уз оцену да је грчки премијер „једва чекао” да посета почне, „Билд” истиче да Ципраса и Путина повезује њихова прошлост „као црвене апаратчике и борце против западних ’империјалиста’ и ’капиталиста’”. „Цео свет се ипак пита шта заиста планирају Ципрас и Путин тим својим сусретом иза зидина Кремља и тако близу могућем државном банкроту Грчке”, пише таблоид, чији први човек иначе важи за неког ко има добре везе са немачком канцеларком Ангелом Меркел. „Кују ли бивши комунисти можда пакт против јаке жене Европске уније, Ангеле Меркел?” Лист Ципраса описује као Путиновог „тројанског коња у Европи”, тврдећи да разговори Ципраса и Путина не могу да буду добронамерни. Коментатор „Билда”, а некадашњи портпарол владе канцелара Герхарда Шредера, пише да Ципрас мора знати да угрожава НАТО „ако падне на руску песму”, а „да и даље само Европска комисија, Међународни монетарни фонд и Европске централна банка могу да спасу Грчку банкрота”. Међутим, и угледни медији попут „Цајта” страхују да ће Русија извршити притисак на Грчку да промени своју спољнополитичку позицију тако што ће јој укинути санкције на извоз поврћа у Русију коју је Москва увела свим државама чланицама ЕУ као контрамеру на њихове санкције Москви због украјинске кризе. Председник Европског парламента Мартин Шулц, својевремено први званичник из ЕУ који је Ципрасу честитао изборну победу, сада у разговору за „Цајт” каже да само може да га посаветује да се не игра европским јединством. С друге стране, Елмар Брок, председник спољнополитичког одбора Европског парламента и међу демохришћанима Ангеле Меркел својеврсна сива еминенција за питања спољне политике, каже да је Ципрасова посета Москви „гест претње”. „Он жели да покаже да Грчка има друге опције”, истиче Брок. Међутим, поједини аналитичари указују да би од Немаца и ЕУ више требало да се плаше Грци евентуалне сарадње са руским председником, јер Русија због сопствене економске кризе изазване санкцијама али и ниском ценом нафте нема новца да даје Грчкој како би намирила дугове. Они указују да то што Москва планира да укине санкције на увоз поврћа из Грчке, Кипра и Мађарске како би направила раздор у спољној политици Европске уније не значи да ће Атина од тог посла довољно профитирати како би се спасла банкрота.

Прочитајте још:Руски арсенал за трећи светски ратДржављанин Србије са породицом заробљен у Јемену

Немачки вицеканцелар и министар економије Зигмар Габријел је у разговору за „Рајнише пост” настојао да умањи страх од оваквих геополитичких потреса. „Не могу да замислим да је ико у Атини спреман да окрене леђа Европи и да се баци у загрљај Русији”, рекао је Габријел који је прекјуче оштро реаговао на грчке захтеве да јој Немачка плати безмало 279 милијарди евра на име одштете за злочине почињене у Другом светском рату, означивши их „глупим”. Међутим, због овакве оцене он се нашао на мети критике либералне штампе, попут „Франкфуртер рундшауа” који је истакао да Габријел поједностављује ситуацију и да „немачка ’феудална’ позиција којом се очигледни сукоб једноставно проглашава решеним није прихватљива у погледу злочина на основу којих се тражи одштета”. „Чак и после споразума из 1990, којим је наводно решила све постратне захтеве за одштету, Немачка је склапала специјалне споразуме о компензацијама за нацистичке злочине, на пример у форми фонда за присилне раднике. Зашто не тражити сличан модел за Грчку”, пита се „Франкфуртер рундшау”, указујући да је то и морално питање за Немачку. Међутим, оно што већински иритира немачку елиту јесте чињеница да Ципрасова посета Москви и захтеви за репарацију долазе у тренутку када Атина покушава да одобровољи кредиторе да јој дају додатне 7,2 милијарде евра, при чему данас мора ММФ-у да врати 458 милиона евра одавно одобреног кредита. Извор: Политика (Ненад Радичевић)