Премијер Србије, Александар Вучић (Фото: mc.rs)
„Ако некоме хоће да узму сто одсто ’Газиводa‘, нека нађу другог премијера, ја то нећу да потпишем“, рекао је премијер Србије Александар Вучић пре сусрета са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, који је био у посети Београду у четвртак. Премијер је ово изјавио у контексту разговора о отварању поглавља у преговорима са ЕУ, истичући да можда званичници ЕУ кажу „не“ отварању поглавља због „Газивода“, али онда „морају да нађу новог премијера“. Оваква реакција премијера Вучића није потпуна новост, јер је и у ранијем периоду, бар још једном, слично поступио. Питање које се намеће је: коме се премијер обраћа? Порука центрима моћи, али и отварање дилеме Уредник Нове срспке политичке мисли Ђорђе Вукадиновић каже за Спутњик да је примарна адреса оваквих изјава западни део међународне заједнице, односно центри моћи на линији Берлин — Брисел — Вашингтон. „Међутим, ова изјава — без обзира колико можда премијеру прибавља понеки медијски или политички поен у домаћем јавном мњењу, јер се он као ето оштро обраћа неким представницима Запада — истовремено отвара низ дилема, сумњи и логичних питања: ко је изабрао премијера, ко може да га смени, односно ко то може да нађе и постави другог премијера, да ли грађани Србије или поменути центри моћи“, додаје Вукадиновић.
Шта каже Устав Србије У Уставу Србије у члану 127. прецизирано је да кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, а да је Влада изабрана ако за њу гласа већина од укупног броја посланика. У члану 128. највишег правног акта Србије наведено је да мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала, а да може престати пре истека времена изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине или оставком председника Владе. Гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе, према члану 130. Устава, може затражити најмање 60 посланика. Такође, чланом 131. Устава предвиђено је и да Влада може затражити гласање о свом поверењу. Најзад, председник Владе може поднети оставку Народној скупштини, што је регулисано чланом 132. Устава. Председник Владе оставку подноси председнику Народне скупштине и истовремено о њој обавештава председника Републике и јавност. Народна скупштина на првој наредној седници констатује оставку председника Владе. Влади престаје мандат даном констатације оставке председника Владе.
Утицај странаца после изборних процеса Ђорђе Вукадиновић подсећа на изборне циклусе 2008. и 2012. године када је одлука о томе ко ће формирати Владу трајала доста дуго и када је утицај страног фактора био врло значајан. „С друге стране, ово је нека врста Вучићевог упозорења центрима моћи и порука да он не жели, не може, неће да испоручи више од онога што испоручује, али уз подсећање шта је већ учинио. С треће стране, премијер шаље поруку да је свестан утицаја који ти центри моћи имају на српску политичку сцену. На крају крајева, ти центри моћи су кумовали и његовом доласку на власт, као уосталом и доласку претходних власти“, тврди Вукадиновић. Он додаје да постоји и медијско-маркетиншки ефекат овакве изјаве. „Он показује зубе или макар подиже тон у обраћању западним центрима моћи, што добар део његових бирача воли да чује чак и независно од конкретних последица и ефеката тог подигнутог тона“, прецизира Вукадиновић.
Парламентарни избори уз локалне и покрајинске С друге стране, историчар Чедомир Антић сматра да се премијер обраћа народу Србије. Антић појашњава да кад премијер каже „ви“, мисли на Американце и Европљане, али да је то стара матрица на српској политичкој сцени. Као пример наводи Слободана Милошевића који је на изборима бранио нацију од „злог Запада и западних плаћеника“ онда када би, како каже Антић, жртвовао или изгубио неки од својих државних и националних пројектата. „И сада имамо нешто слично. Дакле, имамо једну странку која може да се подичи да у протеклих 25 година ниједна друга није имала такву подршку Запада. А ето, Вучић поручује народу Србије да постоје неки људи који су пре за послушног премијера од њега“, тврди Антић.
Прочитајте још:Чепурин: Срби и Руси никад нису ишли једни против другихСЛУЧАЈ ГЕОРГИЈЕ: Раскола нема без свештенства…
Међутим, истиче Антић, ова премијерова изјава, као и изјава да је Влада била успешна, али да би, ако до краја године не направи следећи корак на путу европских интеграција, ипак могла да буде проглашена неуспешном, говоре да се председник Владе Александар Вучић припрема за изборе. „Јер он покушава да монополише све. Дакле, и одбрану националног достојанства, и одбрану европског пута, и афирмацију великих успеха своје владе. И онда долази до изражаја врло јасна логика најаве повећања плата и пензија крајем године“, додаје Антић. И Ђорђе Вукадиновић сматра да тема ванредних парламентарних избора није искључена. „Мислим да она није изгубила на вероватноћи, иако је последњих недеља гурнута у други план. Далеко од тога да је та одлука донета, па само није саопштена. Не, није донета, али мислим да се са њом озбиљно рачуна“, сматра Вукадиновић. Према његовом мишљењу, могуће је да не само Александар Вучић, него и врх СНС-а размишља да би им то доста помогло и погурало њихове локалне листе или покрајинску листу јер, према Вукадиновићу, кадрови СНС-а на локалу, уз можда неке ретке и часне изузетке, немају ни харизму, ни ауторитет, ни способности које би их могле лако преручити њиховим суграђанима. „Све ово што чујемо није најава промене Устава Србије, према коме ће странци бирати председника Владе — јер ће га увек бирати народни посланици — али је најава мобилизације која је код нас најуспешнија кад је изборна“, закључује Антић. Извор: rs.sputniknews.com
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано 
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста" 
Небојша Јеврић: Молер 
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма