Правда

"Арт Магазин" је емисија која се бави културом. У времену када се гледаност стиче оскудно обученим гостима, псовкама и свађама, колико се гледају емисије које се баве лепшим темама? Из искуства могу да кажем да се ипак гледају емисије које обрађују теме из културе. Колико год многи немају слуха за тако нешто, постоје и они који ће пре погледати добру емисију у којој гостује сликар, књижевник или глумац него да по цео дан прати неки ријалити шоу. Укуси су различити и свако има право да гледа шта му одговара, али као неко ко је представник млађе генерације и неко ко управо уређује такву врсту емисије, мислим да би требало дати више простора за емисије едукативног карактера. Немам ништа против комерицјалe, поштујем свачији рад, али хајде да понудимо нешто ново, нешто што ће пробудити свест код младих. Хајде да им дамо да размишљају, да се покрену, да сами стварају нешто. Мислим да је то нашим медијима потребно, знање и ентузијазам младих људи, јер има и оних који теже ка вишим вредностима. Па, зашто бисмо им тако нешто ускратили. Одакле Вам идеју за овакву емисију? Морам да признам да никада нисам размишљала да ћу имати ауторску емисију. Увек сам била опредељена за радио и штампу, а телевизија се десила сасвим случајно. Пре три године отишла сам на праксу на Арт телевизију. Тако сам упознала Дејана Јелачу, глумца и водитеља емиије „30 минута“ која се емитује на Арту. Тако је све и почело. У почетку сам долазила да пратим његова снимања, и у једном тренутку им је недостајао водитељ који би уређивао емисију која би ишла суботом од 20 часова. Дејан је предоложио мене и одмах сам пристала. У почетку је било заиста тешко, али ниједног тренутка нисам сумњала у себе. Новинарство је нешто што ја волим и за шта сам се школовала, па ми самим тим сваки посао који има везе са медијима није  тешко пао. Сам концепт емисије ми се допао, јер је у центру култура, а то је нешто што је мени блиско. Да ли је Ваша публика млађа или ипак старија? Арт телевизија има своју циљну групу, па је самим тим и „Арт магазин“ добио своју публику. Углавном је то публика старија од 35 година, али има и оних млађих. Увек се трудим да преко друштвених мрежа обавештавам ко ће бити гост у следећој емисији. На тај начин привучем онога коме је тај гост замимљив. Када гостује нека млада музичка уметница или глумац, знам да ће млађе генерације то вече бити уз“Арт магазин“. Све више је младих који гледају моју емисију и то ми је посебно драго. Они мало старији знају колико је култура битна, а млађе генерације тек то покушавају да препознају. Зато волим када ми пишу они мало млађи и када ми дају савете и сугеришу кога би волели да виде у наредним емисијама. Глумци, писци, сликари и сви они који раде на очувању уметности и културе су Ваши гости. Да ли сматрате да је тешко бити уметник у нашој земљи? Сваком уметнику је тешко да пронађе своје место тамо где влада кич и шунд. Мислим да у нашој земљи има још оних који се боре да очувају културу и да је подигну на виши ниво. Сигурно им је тешко, али стално покушавају и не предају се. У контакту сам са многим  писцима, глумцима, уметницима, и морам да признам да им нимало није лако. Проналазе разне начине да понуде публици нешто квалитетно, нешто вредно. Само је питање да ли публика поред силне комерцијале која им се пласира има слуха  да чује нешто другачије, нешто много драгоценије. То је проблем којим би требало да се бавимо. Какви су саговорници данашњи уметници? Сваки саговорник је посебан на свој начин. И поред тога што им је тешко на данашњој културној сцени, они пливају и не показују незадовољство. Напротив, веома су оптимистични и гледају напред. Зато и волим да их угостим у своју емисију, јер та енергија се просто осети. Сваки пут научим нешто ново, разменимо искуства, прочитамо песму, отпевамо нешто, разговарамо о сликарству, вајарству... Дивно је имати уметнике за саговорнике и можда је управо та њихова непосредност, оптимизам и вера у боље сутра разлог зашто волим да их доведем у емисију. Такви људи и њихов рад су вредни помена у медијима. Ко су Вам најдражи саговорнци? Не могу конкретно да се определим за неку професију која ми је најдража. Самим тим што ми је неко гост у емисији значи да поштујем његов рад и то ми је довољно да га позовем. Волим да разговарам са онима који су потпуно непознати јавности, јер сам ја та која открива гледаоцима чиме се баве, шта им је мисија. Поред тога се трудим да доведем личности које се не  појављују често у медијима, некога на кога смо можда чак и заборавили.  Немам проблем да позовем и новинаре, водитеље, јер их не сматрам конкуренцијом. Никада нисам гледала на неког од њих као на опасност, напротив, волим здраву конкуренцију. Већина нас се и приватно дружи, чак се и допуњујемо, питамо једни друге за савете. Када волиш свој посао и када си испуњен, не гледаш на своје колеге као на некога ко би ти отео посао. Зато новинари и воле да дођу код мене у емисију. Шта нас очекује у наредним емисијама? С обзиром на то да је пролеће и да се у Београду и градовима широм земље свашта спрема од културних дешавања, екипа емисије ће пратити све што је актуелно и обевештавати гледаоце где могу да оду, а да се лепо проведу. Изложбе, концерти, семинари, радионице, књижевне вечери само су нека од дешавања која ћемо пратити. Поред тога, довешћемо и неке занимљиве глумце и музичаре.

Прочитајте још:„Фројдова љубавница“, роман који открива тајне несвакидашњег љубавног троуглаИсторија Београда позната у континуитету 7.000 година

Извор:Правда/Марија Гојковић