Увертира у рат: Оваку су нацисти 1933. године спалили хиљаде књига (ВИДЕО)

11-05-2015 16:03 Планета Свет

БЕРЛИН- Давне 1933. мало ко је могао да претпостави да ће долазак човека са малим брчићима и смешном гестикулацијом на власт у Немачкој довести до незапамћеног егзодуса и највећег разарања у историји. Само неколико месеци касније на тргу у Берлину гореле су књиге. Чак ни тада нико није посумњао у Хитлера.

Нацистичко паљење (Фото: Википедија)

У јануару 1933. године Адолф Хитлер је постао канцелар Немачке. Већ 6. априла главни уред за штампу и пропаганду студентске организације прогласио је националну „акцију против ненемачког духа". Врхунац те акције било „чишћење" књижевности ватром. Пре тачно 82 године, 10. маја 1933. године, само четири месеца након доласка Адолфа Хитлера на власт, нацисти су у оквиру ове акције спалили на хиљаде књига „декадентних писаца". Током вечери, на Оперплацу у Берлину и на главним трговима још двадесетак немачких градова, подигнуте су велике ломаче, а на њима су у пламену нестала дела Томаса Мана, Лиона Фојхтвангера, Сигмунда Фројда, Франца Кафке... више од 25.000 томова „ненемачких" књига „проблематичних" писаца. Паљење књига директно је преношено на радију. „Против дрскости и ароганције! За ред и поштовање пред бесмртним немачким народом. Прогутај, запали дела Тухолског и Осиецког... Против декаденције и моралног пропадања. За одгој и моралност у породици и држави! Предајем ватри дела Хајнриха Мана, Ернста Глесера и Ериха Кестнера..."одушевљено је говорио коментатор. У пратњи војника, машући бакљама, маса ректора, студента и радозналаца дошла је на место спаљивања књига, док је оркестар свирао националистичке маршеве. Само у Берлину се окупило око 40.000 људи, а њима се обратио Јозеф Гебелс. Ако је неко и имао нешто против овог чина, тог дана је ћутао. Убрзо је уследио систематски прогон јеврејских, марксистичких и пацифистичких писаца. Мање од четири године након овог ватреног пира уследио је нови у којем су нестале јеврејске синагоге током злогласне „Кристалне ноћи". Биле су ово прве назнаке претстојећег холокауста и рата у којем ће живот изгубити 55 милиона људи. Спаљивање књига није немачки „изум" Библиотеке су одувек биле омиљена мета освајача. Намера је увек била да се уништи култура народа и тако избрише његов идентитет. Библиотека у Александрији, основана 288. године пре Христа, постала је симбол затрте културе. Она је за време римског грађанског рата први пут запаљена, заједно са пола милиона свитака. Римски цареви су редовно наређивали спаљивање ранохришћанских списа. У средњем веку су спаљиване јеретичке књиге. Извор: Дневно.рс