БЛАЈБУРГ - Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић данас је у тајности обишла Блајбург и положила венце.
Јутарњи лист преноси да Колинда у суботу неће присуствовати службеној комеморацији у Блајбургу, где Хрватска обележава "послератни комунистички злочин" над пораженим фашистима, војницима сила Осовине и припадницима НДХ, али и бројним недужним цивилима. Убрзо се огласио и кабинет хрватске председнице. "Завршетак Другог светског рата и победа над нацизмом, којој је велики допринос дао и хрватски народ, означили су почетак једног од најтрагичнијих поглавља хрватске историје. У само неколико послератних месеци убијено је или од мучења и исцрпљености страдало мноштво заробљених војника и цивила. Њихов тачан број ни до данас није утврђен, јер су жртве скончале на више стотина места, на подручјима неколико држава, без суда и покопа". Исказујући поштовање жртвама 'Крижнога пута' на Блајбургу, у Тезном и Мацељу имам обавезу да морално осудим режим који је прогонио и убијао људе. Злочин је злочин и ниједном се идеологијом не може оправдати. Зато су места страдања и патње уједно места пијетета и спомена на све жртве, али и опомена нашем и будућим нараштајима колико је важно бдети над истинском вредношћу сваког људског живота те колико је важно промовисати дух демократије и суживота као јамства мира и боље будућности", гласи изјава хрватске председнице која је цитирана у саопштењу из њеног кабинета. Уместо службеној комеморацији, Колинда ће у Блајбург послати своје изасланике, као што је то учинила и у Јасеновцу. У Јасеновац је отишла на дан пробоја логораша како би се жртвама поклонила у тишини. "То ми је битно. Не желим да тај простор сматрам местом за било какву политику или политикантство и манипулације. Зато нисмо позвали ни новинаре. Хтела сам да то буде лично, у тишини, с пијететом према жртвама", изјавила је Грабар Китаровић.
Шта је случај Блајбург?
Случај Блајбург, познат као Блајбуршки масакр, односи се на догађај који се десио крајем Другог светског рата током маја 1945, када је на десетине хиљада војника и цивила повезаних са снагама Осовине који су бежали из Југославије били поново враћени у земљу. Убијено је на хиљаде људи, а многи су били злостављани и присиљавани на дуге маршеве у радне лгоре. Догађај је добио име по корушком пограничном месту Блајбург на аустријско-словеначкој граници где се одиграо највећи број репатријација. Убијени су припадници или сарадници фашистичких режима од стране припадника Југословенске армије. Међу настрадалима је највише било Хрвата, припадника усташа и домобрана. Још увек је неутврђен број хрватских војника погинулих у низу борби против партизана у операцији повлачења према словеначко-аустријској граници. Не постоје тачни подаци колико је војника погубљено, углавном без суђења као чин освете за усташке злочине у НДХ током рата. Из тог разлога, остаје отворено питање о обиму злочина, који су у том случају починили партизани, практикујући доктрину "преког суда" према заробљеницима. Борбе су се наставиле у Словенији и тешко је проценити број жртава на Блајбуршком пољу у поређењу са онима који су пронађени у јамама у околини Марибора и широм Словеније. Док су у екстремно националистичким круговима Хрватске злочини НДХ у 2. светском рату потпуно негирани, тема о Блајбургу се поприлично експлоатише и користи у политичке сврхе.
Прочитајте још:
Извор: Блиц
