Правда

"Увођење другог стуба пензионог система значи да би држава требало да донесе закон по коме би од досадашњих 24 процената, колико сваки запослени од своје бруто плате издваја за обавезне социјалне доприносе, највећи део и даље ишао ПИО фонду док би мањи проценат уплаћиван у приватне пензијске фондове", објаснила је за Танјуг Драгана Панић, саветник за улагања у пензијске фондове у Дунав друштву за управљање добровољним пензијским фондом. Према њеним речима код приватних пензионих фондова сваки појединац има индивидуални рачун на којем се јасно види његова уплата, принос који му је друштво за управљање његовим средствима преписало и оно чиме располаже у одређеном тренутку. "Код другог стуба, код приватних, али обавезних пензијских фондова, имате у сваком моменту информацију чиме располажете и јасну корелацију између уплата и онога што можете да очекујете у будућности", навела је Панић. Министар рада Александар Вулин почетком овог месеца најавио је да се припрема реформа пензионог система и измене Закона о Фонду ПИО. Министар финансија Душан Вујовић раније је најавио да ће држава размотрити могућност да уведе обавезно приватно пензијско осигурање - други стуб, који ће, како је рекао, бити мотивација за људе да улажу више, да обезбеде своју будућност и на тај начин помогну да се балансира постојећи фонд. Панић је објаснила да је модел три стуба пензионог система препорука Светске банке за земље у транзицији, код нас је први стуб ПИО фонд, други би били обавезни приватни пензиони фондови, а тећи су добровољни пензијски фондови. У Србији није уведен други, али постоје први и трећи стуб, објаснила је она и подсетила да је 2005. године доношењем Закона о добровољним пензијским фондовима уведен трећи стуб у пензиони систем Србије. Друштва за управљање добровољним пензионим фондовима управљају имовином својих чланова, и овде постоји индивидуални рачун за сваког појединца и све је на добровољној бази, објаснила је она. "Уплату може да врши свако домаће и страно физичко лице као и послодавац. Код нас, у Дунав пензијском фонду 80 одсто чине запослени за које је послодавац, поред обавезних социјалних доприноса, уплаћује и добровољне. Држава је желећи да стимулише овај вид дугорочне штедње увела пореске олакшице, па је то један од разлога овако високог процента уплата од стране послодаваца", објаснила је Панић. Да би један пензијски систем био одржив, неопходно је да земља на три и по запослена има једног пензионера, последњи пут Србија је тај однос имала 1981. године, а тренутно у нашој земљи један запослени финансира једног пензионера, навела је Панић. Наплата доприноса тренутно износи око 70 одсто, што значи да ПИО фонду месечно недостаје од 30 до 40 одсто средстава, та средства се узимају из буџета и онда се долази до податка да 13 одсто БДП-а Србије одлази на трошкове пензија, а то је изузетно велики проценат, објаснила је она.

Прочитајте још:Пушков: Политичари ће се смејати Бараку ОбамиШутановац „попљувао“ четнике испред Палате правде

Панић је навела да су неке земље региона, попут Хрватске, Румуније, Македоније и Мађарске, увеле други стуб пензијског система, али у већини није дао очекиване резултате. "Увођење другог стуба је врло комплексно питање. То би значило да би држава Србија, која у овом моменту има проблем са финансирањем текућих пензионера, морала да се одрекне дела наплате доприноса, што је велики проблем", казала је Панић. С друге стране и грађани морају да размишљају о својој будућности и треба да схвате да не могу у свему да се ослањају на државу, већ да би требало да преузму личну одговорност и да поред издвајања у државни пензијски фонд размишљају и о некој допунској штедњи, истакла је она. Тренутно у Србији послују четири друштва која управљају са шест пензионих фондова, у доборовољним фондовима је 187.000 чланова, што значи да сваки десети запослени становник наше земље штеди у неком добровољном пензијском фонду, рекла је Панић. Извор: Танјуг