Најновије

РЕЧ ОШТРИЈА ОД МАЧА: Ових 5 говора су променили свет и ток историје (ФОТО)

Прошлост је видела много великих говорника који су одушевљавали људе који су имали прилике да слушају њихове беседе и ораторске бравуре. Такође, постоји и много појединачних говора који су променили токове историје и убрзавали политичке, верске и економске процесе: речју, мењали свет око нас.
Беседа на Гори (Фото: Wikimedia Commons/Museum of National History at Frederiksborg Castle)

Беседа на Гори (Фото: Wikimedia Commons/Museum of National History at Frederiksborg Castle)

Ових пет говора које смо изабрали без сумње су “crème de la crème” реторства и крунски докази у прилог нашег наслова: да реч јесте оштрија од мача.

Беседа на Гори

Исус Христ је, хришћани верују, Син Божији, реч која је створена пре свега. “У почетку беше Реч, и Реч беше од Бога, и Реч беше Бог”, тако пише Јован у свом јеванђељу. Ако ово прихватимо као истину, последње три године свог живота је провео на Земљи проповедајући у Галилеји, на једном делу данашњег Израела. Најбитнија његова проповед је Беседа на Гори, која је традиционално место духовног откровења; овај говор је био упућен пре свега његовим ученицима, али и свима који су се ту задесили. У њој, Исус је изнео суштину свог учења: одбацивање богатства зарад сопственог добра, благослов за кротке, за гладне и жедне правде који ће наситити, за милостиве, за чисте срцем, за миротворце, за оне који своје слабости и грехе гледају а не туђе. Између осталог, рекао је и “да се не противите злу, него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други; и ономе који хоће да се парничи са тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач; и ко те потера једну миљу, иди са њим две. Рекао је такође и да је “казано: љуби ближњег свог и мрзи на непријатеља свога; а ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; да будете синови Оца свог који је на небесима, јер Он заповеда сунцу те обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима“. Ово је својеврсна сублимација свих десет божијих заповести из Старог Завета која га је учинила сувишним, што се хришћана тиче. Такође, изговорио је тада следеће: “Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима.” Као што видите, ако сте хришћанин, не можете да узмете пушку у руке и да идете у име православља или римокатоличанства да ратујете. Једноставно не можете. Шта год вам говорили патријарси, папе, владике и бискупи.

Мартин Лутер у Вормсу

Мартин Лутер је 1517. године био непознати професор теологије на немачком Универзитету у Витенбергу, али је у том тренутку учинио нешто што је из корена променило не само ток историје него и хришћанство само по себи: на врата локалне цркве прикуцао је својих 95 теза у којима је осудио злоупотребе вере од стране Римокатоличке цркве, посебно продају опроштајница, чиме је покренуо протестантску реформацију. Карло V, владар Светог римског царства, га је позвао на краљевски скуп у Вормсу надајући се да може доћи до неког компромиса, али је Лутер одбио да повуче своја учења и осуду папе. Гледао је Карла V у очи и наставио да жестоко напада корумпираност Цркве, а беседу је завршио речима: “Ево стојим! Другачије не могу. Нека ми је Бог у помоћи!” После овога, раскол у западном хришћанству је постао неминован и неизбежан.

Абрахам Линколн у Гетисбургу

На отварању меморијалног парка посвећеног погинулима у Битци код Гетисбурга 1863. године – која је преокренула ток Америчког грађанског рата на Источном ратишту у корист снага Уније које су се залагале за одржање САД а бориле против држава на Југу које су се из перспективе Севера противправно отцепиле, из страха да ће бити укинуто ропство – председник Линколн одржао је говор који је трајао свега три минута, али који је из корена променио начин размишљања обичних Американаца. Ујка Ејб, како су га звали, позвао се на принципе слободе и демократије, а језик који је користио је био узвишен, свечан и једноставан, без непотребних украса. Најупечатљиви тренутак је био онај који је у себи сажео суштину демократије као уређења. Линколн је тада рекао, да је на њима живима да се постарају да они који су умрли нису умрли узалуд, те да “ова нација пред Богом доживи ново рођење слободе и да владавина народа, од народа и за народ не нестане са лица Земље.”.

Винстон Черчил, 1940. године

Само три дана након што је Черчил постао председник британске владе, Други светски рат је на Западном фронту изашао из своје такозване лажне фазе током које се ништа није дешавало, пошто је баш тада Адолф Хитлер одлучио да покрене своју војну машинерију и порази Француску. Бесмртне речи упућене британском народу чим је сео у Даунинг стрит, “могу да вам понудим само крв, зној и сузе“, слободно се могу назвати првом прекретницом овог ужасног конфликта. Винстон је одмах потом одржао један кратак говор у Доњем дому Парламента, којим је послао поруку пркоса Берлину коме ће неколико година касније збиља и доћи главе. Одбацивши било какву могућност компромиса са нацистима, рекао је: “Ићи ћемо до краја. Борићемо се у Француској, борићемо се на морима и океанима, борићемо се са растућим самопоуздањем и снагом у ваздуху, бранићемо ово наше острво, по сваку цену. Борићемо се на плажама, борићемо се на десантним зонама, борићемо се на пољима и на улицама, борићемо се у брдима; никада се нећемо предати.”

Мартин Лутер Кинг, 1963. године

У случају победе Севера, до чега је и дошло али не на онај начин на који су црнци у Америци желели, достигла је свој врхунац масовним митинзима који су се одржали у престоном Вашингтону, на којима је захтевано да Афроамериканци напокон стекну једнакост која им је загарантована Уставом. [caption id="attachment_463105" align="aligncenter" width="640"]Мартин Лутер Кинг (Фото: Wikimedia Commons/Nesnad) Мартин Лутер Кинг (Фото: Wikimedia Commons/Nesnad)[/caption] Најбитнији говорник током овог догађаја био је Мартин Лутер Кинг, проповедник и борац за људска права који је од тада стекао култни статус у САД, не само међу својим црнцима већ и међу либералним белцима. Стотинама хиљада колико их се окупило испред Линколновог меморијалног центра на “Маршу на Вашингтон за послове и слободу” он је упутио поруку ненасиља и послао поруку “слободи да одзвања”. “Имам сан”, поновио је неколико пута. Између осталог, рекао је: “Имам сан да ће једнога дана ова нација устати и живети у потпуности у складу са својом вером … да су сви људи рођени једнаки. Имам сан да ће једнога дана црвеним брдима Џорџије синови бивших робова и синови бивших робовласника моћи да седе заједно за столом братства“. Ово је вероватно најчувенији говор 20. века који је убрзао доношење закона о грађанским правима у Сједињеним Државама и постао светионик наде и љубави међу људима не само у земљи у којој је изговорен већ и широм света.
Прочитајте још:НАЈВЕЋА ТАЈНА АМЕРИКЕ: У ову војну базу нико не сме да крочи, а крије језиве ствари! (ФОТО)МИСТЕРИЈА ИЛИ ТРКА: НАСА крије резултате генетичких истраживања
Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА