БЕОГРАД- Залажем да се Србији што пре отвори неко преговарачко поглавље да се не би десила Македонија.
Да ли је случајност то што је премијер Александар Вучић имао два састанка са представницима невладиних организација прозападне оријентације и прилично изненадан сусрет са заштитником грађана Сашом Јанковићем у недељи пред јучерашњи скуп „Пријатељи Србије” у Бриселу, данашњи боравак у Берлину и уочи посете Вашингтону 1. јуна? Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), која је била на састанку са Вучићем у четвртак, у то не верује. Одговарајући на питање да ли су представници цивилног друштва дали неки допринос јучерашњем састанку у Бриселу, она каже: – Верујем да је један од повода за наш сусрет био и то што је сада премијеру, а пре свега влади, вероватно потребно да пред лицем западне међународне заједнице (дакле, то се односи и на предстојећи пут у САД) покаже да постоји један шири дијалог у друштву и да се ситуација која је од прошле године погоршана стањем у медијима и односом према независним институцијама, пре свега према омбудсману, донекле поправља. Али, нити је цивилно друштво од јуче нити је западна међународна заједница од јуче. Како истиче у разговору за „Политику”, ЦЕАС се залаже да се Србији што пре отвори неко преговарачко поглавље „да се не би десила Македонија” и то је један од разлога што је отишла да чује шта се дешава и који су планови владе. – И није ми уопште жао. Ако ће то сада мало да допринесе релаксацији односа Србије са Западом, можда преко лета, када се буде доносила одлука око тога шта ће све да буде у поглављу 35, онда мислим да је то паметан потез. Сад је на нама да видимо да ли ћемо то успети касније да институционализујемо и да искористимо то што нам је у интересу или нећемо. Дакле, један сусрет не може да буде никаква врста прекретнице, али боље икад него никад. Кључни ефекат овог скупа би морао да буде да сада они који су бочни промотори Вучићеве алтернативне политике и начина владања престану да демонизују цивилно друштво, што је био случај до сада. Ако се то не деси, онда је заиста ово био један покушај икебанизације и оно што се каже „branding by association” због сусрета у Бриселу и због пута у Америку. То ће се врло брзо и врло лако видети.
Јесте ли то рекли Вучићу на састанку? Јесам, тај део сам ја рекла.
А је ли он вама објаснио зашто вас у ствари зове на састанак? Није био конкретан. Дао је један врло, рекла бих, искрен преглед актуелног друштвено-политичког стања у Србији, с којим бих се ја 70 одсто сложила, али и врло занимљив преглед тога шта се дешава у региону. И ако је судити по његовој реторици с тог скупа – ја мислим да је та реторика врло добра. Посвећеност и Бриселском споразуму и регионалној стабилности и широком друштвеном дијалогу који је дефинитивно потребан. И, наравно, посвећеност јачању демократских институција.
Да ли мислите да је Вучић увидео да не може сам да гура своју европску политику и да му треба ваша помоћ? Да ли вам је то можда и рекао? Он то није експлицитно рекао, али мислим да се то некако имплицитно и подразумевало. Ја одавно тврдим да он већу подршку за своје европске идеје има ван владе него у самој влади. У влади, у свом ужем политичком окружењу, већ дуже време, чини ми се, има веће проблеме да их убеди у оно што ради, што покушава са ЕУ. Сматрам и да је једна од последица тога била и овај случај са омбудсманом што – и то сам му такође рекла – није само однос према једној независној институцији већ и слика стања у систему безбедности. То је био врло опасан и алармантан индикатор, који никако није пријатан у очима међународне заједнице, која и сама види да треба Србију гурнути унапред, али такође види да постоје огромне „рупе” и разлози зашто то можда и не треба учинити.
Прочитајте још:Вучић: Чинимо све да останемо на путу ка ЕУ; У србији потпуна медијска слободаДачић: У ЕУ постоји консензус о отварању поглавља
А шта вам је рекао на то? Није био конкретан у одговорима. Осим тог уводног дела, више је био расположен да слуша, што је такође врло легитимно и што је пријатно изненађење.
Са састанка је у један медиј „процурило” да се жалио да му подмећу клипове у точкове на том европском путу, конкретно да то чини председник Николић? Је ли то тачно? Не, тако експлицитно ништа од тога није речено, али да није једноставно и да му је ситуација компликована и да се плаши да може да изгуби подршку јавности и да је свестан, у ствари, процента подршке европским интеграцијама – то да. Ту је био отворен и то је, по мом мишљењу легитиман став. Експлицитно, дакле, он ништа тако није рекао, али атмосфера састанка је била таква да они који заиста желе да Србију виде на путу ка ЕУ, без обзира са које су стране институционално, идеолошки, морају јаче и конкретније да сарађују. Ја сам то тако схватила и то прихватам. Извор: Политика