Војска Кине планира да произведе скоро 42.000 копнених и поморских аутоматизованих оружја и сензорних платформи с циљем јачања своје војске, извештава Пентагон.
Кина тренутно има неколико оружаних и ненаоружаних дронова и развија далекометне беспилотне летелице (УАВ) како за прикупљање података, тако и за бомбардовање. "Развој далекометних беспилотних летелица ће повећати способност Кине да спроводи далекометно извиђање и нападе", пише у извештају. Способност Кине да користи дронове се повећава, а у извештају пише да Кина планира да произведе до 41.800 копнених и поморских аутоматизованих система између 2014. и 2023. године у вредности од 10,5 милијарди долара. Међу беспилотним летелицама које су у развоју налазе се Сјанглонг, Јилонг, Скај Сејбер и Лиђиан, при чему су последње три подешене да испаљују прецизна оружја. "Лиђиан, који је имао свој први лет 21. новембра 2013. године, представља прву кинеску невидљиву беспилотну летелицу", пише у извештају. Пентагон сматра да је развој дронова само део дугорочног развоја војске у склопу ког су прошле године произведени нови вишебојни пројектили и велики број подморница и бродова. Додатно, Пентагон је по први пут потврдио да Кина развија ултрабрзо возило за напад у склопу свог растућег стратешког, нуклеарног арсенала. "Кина ради на разним технологијама с циљем супротстављања балистичким одбрамбеним ракетним системима САД и других држава, укључујући возила која гађају више независних мета (МИРВ), мамце, ометаче и осталу опрему", наводи се у извештају објављеном у петак. "САД и Кина су потврдиле да су Кинези тестирали нечујно возило брже од звука 2014. године", наводи се у извештају. То је први пут да је Пентагон потврдио постојање нечујног возила познатог као Ву-14, које се креће скоро 10 пута брже од звука. Ву-14, дизајниран је да лансира нуклеарно оружје кроз америчку ракетну одбрану, а први пут је о њима писао Вашингтон Фри Бикон, када су наведена три теста која су спроведена 2014. године. "Заједно са повећаном мобилношћу и издржљивошћу нове генерације пројектила, ове технологије и појачана обука повећавају способност кинеске нуклеарне силе и њене стратешке способности", наводи се у извештају и додаје: "Кина ће вероватно наставити да улаже знатне ресурсе како би одржала ограничену, али издржљиву нуклеарну силу уз помоћ које војска Кине може да спроведе озбиљан нуклеарни напад". Рик Фишер, аналитичар кинеске војске, рекао је да извештај Пентагона представља најдетаљнију процену у протеклих пар година. "То је до сада најдетаљнији извештај о војсци Кине, који одлично указује на претње, али не залази у даљу будућност", рекао је Фишер. Извештај такође наглашава претњу са којом се суочава Тајван. "Трагедија је што Обамина администрација не обраћа пажњу на ове процене, константно одбијајући захтеве Тајвана за новим оружаним системима с циљем одбране од Кине", рекао је Фишер. Кинеска војска, која некада није била тако јака и опремљена, убрзано постоја веома софистицирана уз високо-технолошку војну организацију која се фокусира на развој асиметричних ратних способности које ће јој омогућити да порази војску САД или неку другу напреднију војску у будућности. Нове способности укључују антисателитско оружје, сајбер оружје, па чак и високоорбитне пројектиле који могу погодити стратешке сателите удаљене око 30.000 километара. Ипак, оно што добија највећу пажњу, а процењује се да Кина на њих троши годишње више од 175 милијарди долара, јесу пројектили. Други артиљеријски корпус Кине прави неколико нових класа и надоградњи офанзивних пројектила, укључујући и возила бржа од звука. Више од 1.200 краткодометних пројектила је сада постављено недалеко од Тајвана, са којим Кина има намеру да се уједини, па и силом ако је потребно. "Кина повећава смртоносност својих конвенционалних пројектилских снага увођењем новог балистичког пројектила ЦСС-11 (ДФ-16), домета 800-1.000 километара", пише у извештају. "ЦСС-11, заједно са већ постављеном конвенционалном варијантом ЦСС-5 (ДФ-21) средњедометних балистичких пројектила, побољшаће способност Кине да нападне не само Тајван, већ и друге регионалне мете". Даље, прошле године је настављено постављање још једног новог оружја, ДФ-21Д противбродског балистичког пројектила. Овај пројектил има покретну бојеву главу и може да нападне бродове на удаљеностима до 1.400 километара у Пацифику. Такође се постављају и бројни далекометни, прецизни, крстарећи пројектили, као и интерконтинентални балистички пројектили. "Нова генерација покретних пројектила са бојевим главама које могу да гађају више независних мета има за циљ да осигура одбрану Кине од напада САД", наводи се у извештају. Политика Кине по питању нуклеарног ратовања је да неће прва употребити нуклеарно оружје у конфликту, али у извештају се наводи да постоји сумња око тога да ли би Кина могла прва да употреби нуклеарно оружје. Војска Кине је, за разлику од многих других војски на свету, још увек у рукама комунистичке партије, а њен главни приоритет није одбрана нације већ одржавање партије на власти, наводи се даље у извештају. Четири подморнице са балистичким пројектилима, познате као класа Јин су већ постављене, а једна се још увек довршава. Подморнице ће на себи носити ЈЛ-2 пројектиле, а прве патроле се очекују ове године. Војска Кине такође развија војне "информационе операције" за будући конфликт који ће укључивати сајбер нападе с циљем стварања "информационих блокада помоћу војних и невојних напада против свемирских сателита. Улагања Кине у напредне системе за електронско ратовање и операције у сајбер простору заједно са традиционалним облицима као што су пропаганда и негирање кроз непрозирност су само неки од приоритета кинеских лидера при стварању информационе предности", пише у извештају. Офанзивни сајбер напади ће се користити за подржавање других високо-технолошких оружја и успоравање непријатељских војних акција, наводи Пентагон. Кинеска војска сматра информационо ратовање "интегралним за остваривање информационе супериорности и надјачавање непријатеља", наводи се у извештају. Кинеска влада је прошле године била директно повезана са сајбер нападима на мреже Пентагона, укључујући и Саобраћајну команду САД. Сајбер пробоји су "слични онима који су неопходни за спровођење офанзивних сајбер операција", наводи се у извештају. Кинеске ратне способности се све више шире. Пекинг је у јулу 2014. године спровео антисателитски ракетни тест сличан оном из 2007. године када је уништен сателит за временску прогнозу и када се расуло на хиљаде опасних фрагмената. Ипак, у јулу није дошло до расипања никаквих фрагмената. Влада САД-а је протестовала због теста, наводећи да је то наставак теста из 2007. године. Извештај је такође потврдио да је ракетни антисателитски тест 13. маја 2013. године доспео чак 27.000 километара у свемир, што је сасвим довољно да се погоде сви амерички шпијунски и комуникациони сателити. Тест антисателитског пројектила који Пентагон зове ДН-2 АСАТ је први пут објавио Фри Бикон. Циљ извештаја је био да нагласи повећану војну сарадњу између САД и Кине, али је напоменуто да "још увек има инцидената који се морају решити дијалогом у циљу смањивања ризика од грешки и неспоразума". Један од таквих инцидената је био онај у августу 2014. године, када је поморски борбени авион војске Кине прошао на великој близини од поморске авио-контроле на рутинској мисији у међународном ваздушном простору над Јужнокинеским морем. Извештај наводи да је Кина дала велики приоритет изградњи подморница. Кинеска подморничка флота тренутно садржи четири нуклеарне подморнице и 53 борбене подморнице. Поред тога, кинеска подморничка флота садржи 13 пловила Сонг класе и 13 пловила Јуан класе. Што се тиче подморница Јин класе, тренутно се прави до пет додатних пловила, а развија се и једна потпуно нова класа подморница. Ваздухопловство је увело два нова невидљива авиона, Ј-20 и Ј-31. "Прототип Ј-31 је веома сличан америчком борбеном авиону Ф-35, уз дизајн сличан авиону Ј-20", пише у извештају. У извештају пише и да Кина користи своју војску за уцењивање Вијетнама и Филипина у Јужнокинеском мору и Јапана поводом Сенкаку острва у Источнокинеском мору. Извештај наводи и да се Кина све више ослања на енергетске ресурсе, због чега тежи да прошири своју моћ у областима света које су богате нафтом и гасом. Кина је прошле године увезла око 60% више у односу на своје залихе нафте, а очекује се да ће до 2035. године увозити и до 80%. Кинески национализам је такође у порасту. У извештају се наводи да комунистички лидери шире националистички сентимент међу Кинезима с циљем јачања легитимности партије, спречавања домаћих критика и оправдавања нефлексибилности у дијалозима са страним саговорницима.
Прочитајте још:
Извор: webtribune.rs