Правда

И док се нагађа о мотивима ових злочина и полемише о тези да је дошло до епидемије фемицида, статистика сведочи говори да је протекле године убијено 27 жена. У 2013. години смртно су страдале 44 жене, 2012. године убијено је 32, док су 2011. године наслини партнери лишили живота 29 жена. Нико не убија из љубави, већ из патологије, упозорава Весна Станојевић, координаторка Сигурних женских кућа, које су почетком априла покренуле иницијативу за хитну и адекватну измену и примену прописа у циљу спашавања живота жена. „Од почетка ове године 27 жена је изгубило живот у породичном насиљу, а толико их је убијено током целе претходне године. На основу вишегодишњег искуства у раду са жртвама насиља могу да кажем да се убиство никада не дешава преко ноћи и да њему претходне епизоде дугогодишњег насиља. Проблем је у томе што велики број жена љубомору, прогањање и батине партнера тумачи као знак љубави, а не патологије. А та патологија често нема везе са социо-економским статусом – жене бију и доктори наука и неквалификовани радници. Чак би се могло рећи да је насиље скривеније у вишим друштвеним слојевима”, упозорава Весна Станојевић. Наша саговорница, која је јуче била на састанку са министрима правде и унутрашњих послова, на коме су договорене хитне измене Кривичног законика, каже да је ово први пут да је држава реаговала на серију убистава жена у породици. А на питање да ли постоји скица за портрет насилника, психолог из Аутономног женског центра Тања Игњатовић одговара одречно и додаје: „Иако велики број насилника има психопатске црте личности, оно што је заједничко већини јесте уверење да имају право да доносе одлуке о судбинама свих чланова породице и контролишу њихове животе. Тако је, пример ради, убица из Кањиже незадовољан избором снаје искрено веровао да има право да натера сина да се ожени другом женом и убио је све који се нису слагали са његовом идејом и сматрали да син има право на сопствени избор”, објашњава наша саговорница. Тања Игњатовић упозорава да се готово ниједно партнерско убиство не дешава се преко ноћи и да њему претходе епизоде дугогодишњег насиља – не само физичког малтретирања већ и психолошког. Насиље обично кулминира када жртва одлучи да напусти насилника, то јест када га пријави полицији, исели се из стана или покрене судски поступак. Тада насилник схвата да је изгубио моћ и контролу над својом жртвом и решава да је сурово казни. Иако не постоји могућност да се предвиди која ће особа починити фемицид, неки детаљи из биографије насилника ипак би требало да буду аларм, а то су поседовање оружја и кривичног досијеа, додаје овај психолог. Тања Игњатовић напомиње да једино што је страшније од црне статистике јесте – однос околине према жртвама насиља и став да је жена сигурно нешто згрешила, па је заслужила батине.

Прочитајте још:Лазански: КАНВАС је испостава ЦИА и они су сада у Скопљу! (ВИДЕО)ДАНАС БИ ИМАЛИ 23 ГОДИНЕ: Никад им нећемо опростити трагичну смрт 12 бањалучких беба!

„Чињеница да живимо у друштву у којем нема социјалне осуде за насилника свакако доприноси високом проценту фемицида. Јер, прва реакција околине на вест о убиству жене најчешће јесте питање ’А шта је она урадила’. За насилника се стално траже оправдања и олакшавајуће околности, а жртва се увек оптужује да је крива за то што јој се догодило. Када је докторку медицине Стелу Гундељ убио момак који је имао криминални досије јавност се душебрижнички питала ’А шта је она тражила са њим’, док је након бруталног пребијања фитнес инструкторке Ана Марије Жујовић јавно мњење живо занимало да ли је она заиста преварила свог дечка Владимира Станојевића. Сваки пут када дехуманизујемо жртву ми правдамо насилника и онемогућавамо да се суочи са одговорношћу. У развијеним земљама западне демократије, а пре свега у скандинавским земљама, на насиље се не гледа као на приватни чин већ као на друштвени проблем. Тамо се не поставља питање да ли ће жртва одустати од судског гоњења насилника, јер држава води поступак против њега и на тај начин друштву се шаље порука да је насиље недопустиво”, закључује Тања Игњатовић. Извор: Политика (Катарина Ђорђевић)