Правда

Филарет се, како се незванично сазнаје, терети за позамашан епархијски дуг према централној каси СПЦ у Патријаршији, за политички ангажман, више јавних гафофа и за лоше стање у епархији. На душу му се, као тежак преступ, ставља и што је прошле године говорио да не признаје СПЦ овакву каква је сада, јер се у таквој СПЦ он није замонашио, иако се потом црквеном врху извињавао. Спекулише се да Филарета подржава део актуелне власти у Србији и да су се за њега код патријарха наводно заложили Ивица Дачић и Душан Бајатовић. На оптужбе комисије Синода епископ милешевски је у одговору навео да су "неистините и монтиране". Истакао је да је његовим доласком у Милешеву унапређен однос Срба и Бошњка, те приложио и апел из Исламске заједнице да он не буде разрешен. Подсетио је и на све градитељске подухвате у епархији уназад 15 година колико је на трону у Пријепољу. Чистка у СПЦ, која неке учеснике архијерејског сабора, како кажу, подсећа на брозовски преки суд и случај послератног комунистичког суђења Дражи Михаиловићу, почела је уклањањем владике рашко-призренског Артемија 2010. године. У епископским круговима влада мишљење да ће у наредном периоду на исти или сличан начин из врха СПЦ одлетети још поприличан број владичанских митри, како због оспоравања идеја о православним црквама у БИХ и Црној Гори, тако и због противљења литургијским реформама и екуменизму, те потчињавању папи и унијаћењу са Ватиканом у било ком облику. Као и у случају разрешеног владике канадског Георгија Ђокића, иза синодске одлуке и оптужнице да се владика Филарет Мићевић елиминише, према спекулацијама из црквених кругова, наводно стоји митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, мада се он сматра најзаслужнијим што је Филарет у зрелом животном добу стекао диплому Богословског факултета у Београду. У делу српског епископата сматра се да су свргавање Георгија и Филарета само "представа". За тренутна владичанска сврставања у два табора: уз митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића и уз владику бачког Иринеја Буловића, верује се да припадају домену одмеравања снага њих двојице за доминацију у СПЦ-у. Мада се спекулише да је Радовић ближи руској, а Буловић цариградској (грчкој) струји у православљу, у делу СПЦ-а постоји мишљење да је реч о "игри доброг и лошег полицајца", јер обојица су носиоци католичког бискупског прстена и крста добијеног од папе пре више од 10 година, а у широком црквеном смислу, обојица су на истом дугорочном задатку и стреме ка истом далекосежном циљу. Упркос Филаретовој контраверзној биографији и његовом односу према подређеном свештенству и црквеном новцу, упућени у врху СПЦ-а сматрају да је то само повод, али не и прави узрок за хајку на епископа милешевског. Претпоставља се да се Филарет замерио Амфилохију зато што не пристаје да се део милешевске епархије, односно варош Пљевља и насеља која су на тлу Црне Горе, припоје Епархији будимљанско-никшићкој. Својевремено је, наводно, тражио да се у таквој арондацији, град Ужице издвоји из жичке и припоји милешевској епархији. Филарет, како се спекулише, није пристао ни да делови милешевске епархије уђу у митроплитов пројекат Православне цркве у Црној Гори, коју би сачињавале још Амфилохијева митрополија, Јоаникијева будимљанско-никшићка епархија и делови Григоријеве захумско-херцеговачке епархије. Међу српским архијерејима, како се може чути од неких епископа, има и оних владика који мимо црквених прописа већ дуго заговарају сталну (доживотну) поставку Светог архијерејског синода ("црквене владе") и јаку синодску централистичку власт, уз сужавање епархијских аутономија и ограничење аутономног деловања надлежних епископа. Сматра се да је Филарет, са још неким владичанским кадром босанског порекла, трн у оку и због одбијања да се приволи потенцијалном пројекту Православне цркве у БИХ. Такву цркву, која би имала статус митрополије и била аутономна у оквиру СПЦ, већ дуго настоји да протури међународни протекторат у Босни и Херцеговини. Уколико би се, сматрају поједине владике, реализовали босански и црногорски пројекат, СПЦ би се вратила на стање од пре 1920.године, уз опасност да изгуби самосталност (аутокефалију).

Прочитајте још:

• Разрешен епископ Георгије
• Свађе у СПЦ формирале троугао између патријарха, Амфилохија и Иринеја бачког
• Патријарх Иринеј: Да се Срби не деле на четнике и партизане

Извор: vesti-online.com