Правда

Можда ће највеће жртве Нацрта закона о максималном броју државних службеника, уколико га влада усвоји, бити запослени у општинама и градовима у Србији. Јер, по свему судећи, та мера ће највише погодити локалне самоуправе, које су један од највећих послодаваца у Србији. Према подацима Светске банке, у њима ради 163.000 људи, што је чак десетина свих запослених у земљи. При том, запослење у општини гарантује и редовност исплате, као и сигурност радног места, али и нешто већу плату од просечне. Сада, чини се, то више не би требало да буде тако. Јер, Нацрт закона предвиђа да општине које имају до 50.000 становника не могу да запосле више од 475 радника. Према подацима Светске банке, има општина где је број запослених за два или три пута већи од оптималног. Према предложеним законским решењима у четири града (Београд, Крагујевац, Нови Сад и Ниш) укупно би требало да буде подељено нешто више од 5.000 отказа. Међу њима су и они који ће ове године отићи у пензију. Где је и колико људи вишак (то ће се видети у анализи), али на основу критеријума за ограничење максималног броја запослених на локалу може се доћи до неких података о отказима. Тако, на пример, члан 8. Нацрта овог закона предвиђа да град Београд треба да има максимално 18,5 запослених на 1.000 становника. У актуелној градској администрацији ради 32.000 људи. То значи да ће око 550 запослених морати да добије отказ. У престоничкој администрацији ради и 6.000 уговораца. Ту ће, по Нацрту овог закона, бити много више прекобројних. Јер, тим пројектом се предвиђа да број уговораца не може прећи 10 одсто од укупног броја запослених који раде на неодређено време. То значи да ће у Београду 2.800 оних који раде по уговору на одређено време морати да добије отказ.

Прочитајте још:ПОЛИТИЧКИ „ПАРОВИ“: Шутановац објавио фотку Пајтића како пева у кафани уз шаљиви коментар на рачун Дачића!Пајтић: Главни батинаш СНС је често у Вучићевом друштву

У Новом Саду је, према тој рачуници, 1.470 прекобројних. У Нишу ће, од укупно 6.150 стално запослених, око 1.860 морати да добије отказ, док је у Крагујевцу око 1.340 прекобројних. На плате службеника у администрацији, васпитачица и других индиректних буџетских корисника, као и радне снаге у комуналним предузећима на локалу, одлази 90,3 милијарде динара. Анализа Светске банке „Преглед финансија локалних самоуправа – могућност за побољшање ефикасности” показује да је дошло до масовног запошљавања у локалним самоуправама упркос томе што је централна власт ограничила зараде и број запослених у јавном сектору. Готово по истом рецепту, општинари су, проналазећи рупе у прописима, раднике запошљавали код индиректних буџетских корисника, јер они нису ограничени правилом о максималном броју запослених у локалним самоуправа. Тако у вртићима сада укупно ради 25.710 људи. Запошљавање на одређено време и рад на уговор такође су били начин да се заобиђе законски лимит. Тако на пример у Крагујевцу има чак 700 хонорараца, од укупно запослених 3.800 радника. По Нацрту новог закона, број оних који раде по уговору у Крагујевцу биће преполовљен. Што је општина мања и сиромашнија, то је одступање веће. Предњаче Црна Трава, Босилеград, Бачки Петровац, Нови Кнежевац и Чока код којих по осам радника са уговором о делу долази на 1000 становника. Извор: Политика