Правда

Пре доста година, много пре 1999. године, поморавски видовњак Деда Милоје говорио је: ‘Нас Србе мож’ да уједину само Немци… Они ће нас нападну па ће се онда ујединимо. Има да будемо сложнији него икад… Има да заратимо са Германи по цео свет. И са Американци (који су већином Германи – када се у Америци одлучивало који ће језик бити званичан, енглески је победио немачки за један једини глас!) Они ће нам буду највећи непријатељи… Јер не волу католици нас православци, па то ти је. Да није њи’ ми би се помирили са Шиптари… Сад немају посла са Шиптари, ал ће да имају. Не волу онио њи’. Ал и’ користе, имају интерес. Има да нахушкају Шиптари против нас…’ Деда Милоје је предсказао и распад Југославије, у којем су, као што је свима познато, кључну улогу имале управо Немачка и Америка. Али, највише нас занима део његових предвиђања који се односе на покушаје спољних растурача да разоре Србију и Косово. Као што сада знамо, то се и покушало, прво нахушкавањем Шиптара против нас Срба, да би затим Америка са својим савезницима из НАТО-а, тобоже у име Албанаца са Космета, на нас извршила незапамћену агресију. На питање: ‘Због чега би Американци подржавали Шиптаре? нема логике! Да подрже муслимане на рачун хришћана?’, Деда Милоје је одговорио: ‘Да су на Космет уместо Шиптара били крокодили они би и њи’ подржали. Њи’ они уопште не интересују, њи’ интересује само новац и интерес. Таки су ти они људи. А посебно што су православци чиста душа. То код католика нема. А човеку је у души да буде љубоморан…’ Једном другом приликом Деда Милоје је рекао да ‘Косово и Метохија пливају у нафти’ и додао: – Американци нису блесави. Знају они зашто подржав’у Шиптари. Не волу они Шиптари него оће да се докопају нафте. То ти је најглавни разлог што и’ хушкају против Срби’ – рекао је деда Милоје. Деда Милоје је још једном, негде средином 1991. године, потврдио да ће доћи до сукоба са Американцима због Албанаца са Космета када је рекао: ‘Кад заратимо с Шиптари, онда ће се умешу и Американци…’ О самом току тог сукоба поморавски видовњак није говорио, али би се можда на његов исход могао односити следећи пасус: ‘Тај што да дође (на власт у Србији 1991. године) тај ће да се бори са Германи до последње капи крви. Никад неће да се поколеба. Он је прави Србин и никад неће да изда Србију. Он ће да с*ебе Германи. Запамти. Бог је уз њега и немој да верујеш кад га буду нападали…’ Испунило се тада и Деда Милојево предсказање да ћемо бити сложнији но икад када нас нападну Американци и Германи. Његово тумачења да ће нас напасти ‘како би се докопали нафте на којој плива Космет’, слаже се са проценом неких аналитичара да су и знатна и ретка рудна блага, а вероватно и немале резерве нафте који се налазе на Косову (и у Србији), један од разлога агресије НАТО-а, оружане руке најкрупнијег капитала и моћних наднационалних компанија. Ако, пак, није реч о нафти испод Космета, јест о оној која би са Блиског Истока према Западу туда протицала као најкраћим и стога најисплативијим путем. Како данас видимо, светско зло се окомило на врх Африке богат нафтом и полако се помера ка Блиском Истоку.

Светлосна граница Космета

Увек су постојали људи који су ‘видели’ оно што други не могу, који имају визије које се обистињују и које носе значајне духовне поруке. Једна истински побожна жена којој се, најчешће кроз визије светаца, а понекад и Христа и Богородице, открива шта ће и како бити, девет дана након почетка агрсеије НАТО-а на Србију имала је сликовиту визију: на њеним вратима, са унутрашње стране, појавила се живописна слика главе светог Саве, величине већег постера. Из његових уста, према бради, излазио је као неки бели облачић. У облачићу је убрзо разабрала јасан обрис Космета, оивиченог линијом од светлости која је лила из уста светог Саве. У дну слике, у десном углу, у правцу запада, стајао је бели коњаник на белом коњу – оба лика имала су светлосну структуру. Коњ је једном ногом стајао на врату неке црне змијурине са великом главом. Поред белог коња лежао је, као неком силом оборен, један други коњ неодређене боје, или је то била сенка белог коња. Даље на западу – и то изван Савиног лика, близу ивице врата – као у сумраку назирало се мноштво црних прилика које су из свог средишта подизале у вис велики црни крст, прилично накривљен на једну страну. А изнад Савине главе (на истоку) стајали су светлећи крсти икона Богородице. На католички Велики петак указала јој се друга визија на вратима: Богородица сва у црном, или пре као потамнела, држала је у крилу главу свог Сина управо скинутог са крста. И Исусов лик био је таман, очи су му биле склопљене, али је ивицом његовог тела ипак текла слаба али непрекинута светлост, сливајући се низ ноге. Танка линија светлости с једне ноге формирала је испод светлосну границу Космета, или се уливала у њу, тако је потврђујући и штитећи простор унутар ње. Друга нога му је чврсто стајала на врату једне црне птичурине као оборене на тло иако још раширених крила. Птичурина је очигледно долетела из правца запада, према којем је, као осврћући се, окренула главу. У један од дана православног Ускрса, на вратима се указала Христова глава, величине као код светог Саве и опер као живописан ‘постер’. Лик је био светао и из очију су му точиле светлост и ведрина. Негде крајем априла имала је још једну визију Христа. Његов дивовски лик наткрилио је нашу земљу и као да ју је заштитнички обгрлио. Елементи њених визија недвосмислено, што директно што симболично, указују на поруке и опомене вишњих сила и нама и онима који су насрнули на нас. Из њених визија може се извући главна поука: Космет и цели наш простор од растурачких намера људских силника штите небеске силе. Али, оне га, сходно духовним законима, не могу (или неће) саме одбранити. Зато смо им неопходни и ми, наше поверење и вера у њих, молитвено обраћање, спознаја сопствених огрешења и покајања за њих, прихватање да без роптања истрпимо плаћање наших неплаћених греховних дугова, пружање руке помирења… Ово све се односи како на наш колективитет тако и на сваког од нас. Учините ви један корак према Мени и Ја ћу према вама три – поручује Бог. Нека свако од нас учини макар корачић, и ето светлости…

Отпор новим Атлантима

Агресија на Косово и Србију 1999. године је и напад људских савезника демонских сила на оне који не пристају да им се покоре. Нама Србима није први пут да се одупиремо сатанистичким новим светским поредцима и да због тога страдамо. Није то никаква наша црта примитивног дивљачког менталитета, како сматра такозвани цивилизовани свет и како жели да убеди остатак света у то. Тај отпор као да је заиста изворни стајаћи елемент србске душе, божански налог који је србска душа добровољно прихватила. Тама најжешће напада тамо где има више светлости и где јој она пружа отпор. Да ли су Срби, односно Србија, заиста једно од таквих места. Једна друга жена каже да су јој висока духовна бића потврдила да се на Косову заиста одвија борба Светлости и таме, и да би се ту, зависно од неких фактора, могао одвити и њихов одсутни сукоб. Те силе таме, оличене данас у НАТО пакту, у ствари су поново инкарнирани моћници са Атлантиде, Атланти који опет настоје да – као некада моћним магијским – сада високотехнолошким средствима (и даље уз помоћ магије) и оружјем покоре свет и њиме владају као богови. Да ли је баш случајно што се западни војни савез зове Северно-атлантска алијанса – НАТО? У вези са инкарнацијом атлантидских моћника, занимљиво је навести шта је рекао Деда Милоје, као одговор на питање шта посмртно бива са душама силника као што су Наполеон, Хитлер, Павелић, Стаљин, Тито, Чаушеску, Брежњев… Деда Милоје каже: ‘Ниједан злочинац не мож’ поново да се врне на овај свет док не прође ‘иљаду година. Ови гангстери што си и’ набројо живели су у девети век. Тај ти је век био најгори пре овог. Зато су се сви заједно накркали у овај век. Они су за ови стотинак година побили више људи него што и’ је побијено за ‘иљаду године… Они су сви ‘тели да завладају у свет, а са свет мош’ да владаш само ако уништаваш оне који неће да ти се покору. Њима ђаво да моћ и зато они неће да верују у Бога. Ти људи, што им ђаво да моћ, они се могу препознају и на други начин. Не каже се џабе: Кога је Бог обележио… Сви до једног имали су нешто покварено у лице, а глас им се разликов’о од осталих људи. Био им некако страшан, језа да те у’вати кад и’ слушаш кад говору. Увек су се драли на сав глас и увек су претили. По томе мош’ и сада да познаш код је од ови’ што владају узео ђаво под своје’. На примедбу да постоје и неки људи који су веома лепи, а опет су покварени ко мућкови, Деда Милоје каже: ‘Ђаво мож’ да се претвори у шта ‘оће. Он мож’ да буде најлепша женска ако ‘оће. Ал опет мож’ да се препозна по томе што воли да заповеда. Воли да сви играју око њега’.

Свети старци о Косову

Свети старац Гаврило говорио је пре много година, пре агресије на косово: …’Јао какав крвав Месец, све крв по њему, крв се лије, муслимани, шиптари, и друге вере су се удружиле и на Православље устали. Јао какво страдање предстоји, јој све крвави барјаци испод неба иду, носе их и војска велика на Косово одлази. Рат само што почео није, стиго је, на прагу је. Ено и оклопна возила нека, па авиони, бомбардоваће нас. Готово је, Цркве на Косову само падају, руше их, пале, скрнаве. Крстове ломе, пале Светиње, монаштво убијају и народ, силују, народ гине, крв потоцима, лешеви и гробља свуда, наше Косово бити неће. Туђин ће њиме командовати и њиме газити, џабе ће наши гинути. Многе ће мајке закукати, ко за доба Светог Лазара. Цркве, ако и остане која, биће као музеји, којима ће туђини управљати, а на крововима ће се неке заставе туђе виорити. Јој треба све Светиње из тих Цркава изнети, склонити у Србији, у ове манастире да не пале и ниште. Многе неће мртве никада ни наћи. Србину више места доле нема. Све ће порушити, туђин ће све што је српско уништити. Мораће да беже са огњишта својих. Ето Србине казне Божије. Али ето Србин на Косову Светог Николу мрсно слави, сад се све мора крвљу платити. Праве свадбе, испраћаје у време поста, веру неки држе само ради реда. Док Српкиња своју децу у утроби ништи, и рат својој деци објављује, а шиптарка рађа и по десето и више деце. Ништа се немојте чудити, Срби своју побожност сачували нису…’ Свети српски пророк и велики боговидац, испосник и утешитељ народа српскога, старац Тадеј Витовнички, који се упокојио 2004 године, оставио је за собом многа пророчанства о Србима, о Црној Гори, о Косову, о Босни и Херцеговини, о многим људима и догађајима који ће се ускоро збити. За Косово је рекао још давно пре напада: ‘Шиптари ће прогласити независност. Али, то ће бити противправно и битно је само да српски политичари никада то не потпишу. Једног дана, после великих страдања у које ће упасти Србија и читав српски народ, због богоодступништва српских властодржаца али и једног дела народа, ипак ће доћи до уједињења највећег дела Срба. Србија ће се ослободити и ДОС владара. (чију политику старац Тадеј није симпатисао). И Америка и Запад ће Србе поновно гонити. Ипак, после великих српских страдања (ово је говорио после 1999.), изненада, Америка и Запад ће доживети страховити пораз, па ће се сва њихова војска повући са Косова. Тада ће Срби, за веома кратко време ослободити своју духовну колевку. И Шиптара више никада тамо неће бити. Ни једнога.’

Косово сеинкари

У вези са могућом светошћу и светлошћу Космета, односно Косова, треба обратити пажњу на оно на шта је указала Адела Маргот, оснивач Нове психонеуролингвистике и припадница Махикари покрета, духовног покрета насталог на основу објава једног просветљеног Јапанца. Оснивач Махикари покрета, Сукуинуши Сама, објаве је добијао на старојапанском језику, данас већ готово једва познатом и једва разумљивом. Преносиоцу објава је из духовних сфера речено да је то у ствари ‘анђеоски језик’. У молитвенику покрета, сачињеном од објављених молитава, у једној под називом Ками муки санђи – Објава духа о намерама Господњим, у којој се објашњава настанак света и ток одвијања Божијег плана – стоји дословно и ова реченица: Косова сеинкари , што би у преводу било: Коњаник на белом коњу, а могуће ју је превести и као: Онај који столује и просуђује. Госпођа Маргот је чврсто уверена да је у тој реченици баш реч о нашем Косову, па чак претпоставља да старојапански и србски језик имају исти духовни корен и значај. Према том језичком кључу, дакле, скривено прастаро значење речи Косово односило би се на божанског коњаника на белом коњу који столује и просуђује. Присетимо се сада оног белог коњаника на белом коњу из горе описане визије прве жене, који подсећа на светог Ђорђа или неког другог светлосног ратника, ако већ није реч о самом врховном небеском војсковођи, арханђелу Михајлу. Према принципа нове психонеуролингвистике, каже се: ‘Овај простор и људи који у њему живе, имају велику важност за цео свет. Не зато што смо ми дали ту вредност простору, него што је то наш сам Васељенски Врховни Командант са титулом Годпод над војскама нашем простору наменио. Популација која ту живи није небески народ него анђеоски, народ који је гласоноша, преносилац, представник, а сам овај простор је – простор где столује кроз своју присутност сам Врховни анђео. Овај простор и људи који живе у њему представљају извориште многих догађаја у свету. То значи да, ако на овим просторима владају љубав и хармонија, они ће владати и у целом свету. С друге стране, ако овде владају мржња и сукобљавање, то ће се одразити на цео свет’. Према томе, уперимо наше позитивне мисли према Косову и Метохији, спасимо Србију и српски народ, спасимо свет и планету!

Прочитајте још:Тарабићи су предвидели албанска убијања у Куманову. Ево шта су заиста реклиОНА ЈЕ ПОТОМАК ТАРАБИЋА И ЗНА ИСТИНУ: Ево шта Србе заиста чека у 2015-ој!

Извор: Дневно