Жалбено веће Хашког трибунала захтева од Владе Србије да без одлагања ухапси и притвори Шешеља и предузме мере да се у службеној пратњи 26. маја 2015. године или чим буде изводљиво после тог датума пребаци из Србије и преда холандским службеним лицима на аеродрому у Холандији, као и да преузме трошкове у вези са Шешељевим превозом, пише између осталог у налогу на пет куцаних страница, преведеном на српски језик.
Тај допис јуче по подне достављен је и Министарству правде Србије, сазнаје „Политика”. Жалбено веће Хашког трибунала од Владе Србије захтева и да се постара за Шешељеву безбедност док не буде предат надлежнима на холандском аеродрому, а од Владе Краљевине Холандије тражи се да се побрине да лидер радикала остане под надзором и буде превезен са аеродрома у притворску јединицу Уједињених нација (ПЈУН). Жалбено веће упућује секретара међународног суда да се консултује са министром правде Србије и Министарством правде Краљевине Холандије о практичним мерама за Шешељев повратак у ПЈУН. Од власти свих земаља кроз које ће Шешељ путовати захтева се да обезбеде надзор над њим све време док буде у транзиту на аеродрому на њиховој територији и да га у случају покушаја бекства ухапсе и задрже у притвору до пребацивања у Хаг. У документу, у који је „Политика” имала увид, од Владе Србије се тражи и да се постара за Шешељеву безбедност док не буде предат холандским службеним лицима на аеродрому. У допису из Хашког трибунала, који је потписала председавајући судија Арлете Рамаросон, у ставу два под насловом „аргументи страна у поступку” наводи се да тужилаштво тврди да је одлука од 30. марта – налог жалбеног већа првостепеном да опозове одлуке о привременом пуштању Шешеља на слободу – недвосмислена. Претресно веће нема дискреционо право да само одлучи да ли ће повући одлуку о привременом пуштању на слободу, нити временски оквир у ком би то требало да уради. Шешељево здравствено стање не може спречити спровођење налога жалбеног већа, јер „његово здравље не би уопште морало да буде нарушено повратком у Хаг”. Налог жалбеног већа нису потписала двојица судија од укупно петоро у већу – Бахтијар Тузмукхамедов и Кофи Кумелио Афанђе. У документу пише и да је Шешељ у одговору трибуналу навео да се није огрешио о налог претресног већа о привременом пуштању на слободу, да не постоји опасност од његовог бекства, да није утицао на сведоке и да ниједан сведок није угрожен. У ставу три под насловом „дискусија”, истакнуто је да је жалбено веће пошто је закључило да је претресно веће погрешило тиме што није повукло Шешељево привремено пуштање на слободу, поништило одлуку претресног већа од 13. јануара 2015. и издало налог да сместа повуче Шешељево привремено пуштање на слободу и наложи његов повратак у ПЈУН. Жaлбено веће напомиње да претресно веће то није учинило, него је наложило прелиминарне мере „пре доношења конaчне одлуке у вези с привременим пуштањем на слободу”. Претресно веће се позива на дискрециона овлашћења која има у вези са привременим пуштањем на слободу, али жaлбено веће напомиње да та овлашћења нису неограничена. Жалбено веће процењује да је претресно веће погрешило што није повукло одлуку о Шешељевом привременом пуштању на слободу. Подсетимо, „Политика” је прва објавила информацију да је трибунал у Хагу наложио да лидер радикала до 26. маја буде враћен у притвор и да је такав захтев упућен српској амбасади у Холандији.
Љајић: Без одлуке о „случају Шешељ”
Влада Србије још није донела одлуку поводом захтева жалбеног већа Хашког трибунала да се Војислав Шешељ врати у притвор, изјавио је јуче председник Националног савета за сарадњу са трибуналом Расим Љајић. – Још ништа није договорено, нити ће данас и наредних дана бити нешто спектакуларно. Ми сада улазимо у фазу када треба званично да добијемо допис трибунала. Влада ће размотрити све аспекте тог случаја, сасвим сигурно ћемо тражити нека додатна објашњења од трибунала и тек након тога можемо да говоримо о одлуци владе – рекао је Љајић новинарима у Београду. Извесно је да ће се влада руководити са два темељна принципа – поштоваће Закон о сарадњи с Хашким трибуналом и трудиће се да очува политичку и друштвену стабилност. – Не треба подизати тензије око овог случаја без обзира на све што је Хаг учинио у смислу невероватних обрта у овом предмету. Влада Србије ће донети одговарајућу и разумну одлуку када за то дође време – рекао је Љајић.
Састанак Вукчевића и Брамерца
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц закључили су јуче у Београду да је унапређена сарадња у региону у предметима ратних злочина постала снажна препрека некажњивости. Како је саопштено из Тужилаштва за ратне злочине, Вукчевић и Брамерц разговарали су о унапређењу сарадње у региону са Хашким трибуналом. Два тужиоца су се сложила да је потребно оснажити механизме регионалне сарадње кроз реализацију пројекта официри за везу и унапредити рад на предметима формирањем заједничких истражних тимова.
Прочитајте још:Шта се од пророчанства везаних за Србе и Србију остварило, а шта тек треба да се оствариДарко Младић: Руси прегледаjу Ратка у jуну
Извор: Политика