Правда

Међу тврдњама „Украјинци су Руси“ и „Украјинци су апсолутни руски непријатељи“ нема никакве противречности. Ни логичке, а још мање фактичке. Ко је заправо такозвани „Украјинац“? То је Рус коме су обећали (обратите пажњу: не дали, него обећали) виши статус у замену за уништавање Руса или учешће у том уништавању. И он је на то пристао. Није важно због чега: саблазнивши се некаквом „пољском госпођицом“, као гогољевски Андрија (који се може сматрати првим Украјинцем), подивљао од притисака и ругања, или просто због душевне нискости. Он је пристао. Баш под таквим условима. А такозвани „потомствени Украјинац“ (који има „дедицу Украјинца“ и томе слично) – то је, са своје стране, Рус чијем су деди или прадеди обећали то исто, и он сећање на то обећање чува као светињу, верујући да ће „ипак дати, озбиљни су људи обећали“ (а што нису дали – сваљује на „ми смо слабо и мало радили, али ћемо се поправити“). Не треба објашњавати чињеницу да људи који су направили такав избор и јесу апсолутни руски непријатељи (чак и већи него они који су им обећавали). То јест, ово је управо онај случај: „ако је потребно објашњавати, онда не треба објашњавати“.

Прочитајте још:Пад АмерикеОд Велике Србије до велеиздаје

Извор: Блог Константина Крилова, Нови Стандард