Наса је објавила тајне документе који се тичу астронаута из мисије Аполо 10 која се спремала у мају 1969 за слетање на месец, пре него што их је омела мистериозна појава у свемирком модулу чије се порекло не зна ни данас.
Аполо 10 је био планиран за слетање, али је послужио за вежбање слетања на Месец које се одржало два месеца касније, будући да нису успели да се спусте на површину Месеца. Насина мисија није се спустила на Месец, али је кружила у његовој орбити, док су три астронаута на броду усмеравала контролу лета у Хјустону о свему што се дешавало током мисије и на потешкоће које су доживљавала, а за које нису били спремни нити обучени. У збирци докумената до 500 страница, објављених на сајту НАСА, налази се и догађај са мисије која је предходила слетању на месец, а о којој нико није ни знао да се десио. Шестог дана мисије, Командант мисије Том Стафорд приметио је први нешто унутар свемирског модула и упитао двојцу колега шта то лебди по броду? Након чега се насмејао и питао: Ко је то урадио? Радило се о го*вну. ''Дајте ми салвету'', рекао је осталима. ''Овде го*но лебди кроз ваздух''. Потом се обратио двојци астронаута Еугену Цернару и Џону Јангу, за које је сумњао да су узрок лебдећег измета, а који су кроз смех добацивали обојица ''Моје није''.
''Нисам ја. Моје није,'' рекао је командант модула пилот Џон Јанг. Пилот лунарног модула Еуген Церан такође је одговорио ''Чини ми се да није моје." У међувремену Стафорд се трудио да прецизније објасни зашто сматра да није његово. ''Моје је било лепљивије него ово'' навео је он кроз смех, преноси Фокс.
Што се тиче мистерије лебдећег го*на Аполове мисије 10, ниједан од астронаута није преузео заслуге. ''Па, душо, да је моје, сигурно би се сетио да сам с*ао по поду'' рекао је Церан. И остали астронаути наставили су да поричу, тврдећи да су њихови остаци много тврђи, мекши или лепљивији и да они нису починиоци. По свему судећи, изгледа да ће власник лебдећег свемирског го*нета на мисији Апола 10 остати мистерија заувек. У то време, обављање нужде у свемиру био је изазов за НАСА, која је разматрала бројна решења која би олакшала дуге свемирске мисије. Нажалост у то време, астронаути у скученом простору због услова слабије гравитације имали су чешћу потребу за обављањем нужде, а лошије услове у којима су је обављали. Данас астронаути на свемирској станици имају вакумски тоалет и сигурносни појас којим се везују док обављају нужду, па су могућа излетања фекалног отпада спречена, што у то време то није био случај. То је био узрок ове мистерије која је све до недавно била означена као поверљива у архиви НАСА. Такође, једном приликом 1961, астронаут Алан Шепард, први Американац који је отишао у свемир, због дугог чекања на полазак, и због недостатка у тадашњој технологији, био је приморан да уринира у своје свемирско одело, што му није дуго сметало будући да је мисија трајала мање од пола сата. Током осталих мисија НАСА је имала још много сличних проблема са одлагањем фекалних материја, најчешће се велика нужда обављала уз помоћ кесе прикачене на цев, а често су астронаути били приморани да уз помоћ специјалних рукавица докрајче посао. Узок мистерије Апола 10 старе 46 година остаће тајна, али судбина фекалија мисије Апола 11 која се спустила на Месец није тајна, група астронаута оставила је своје фекалије спаковане у кесе. Мали поклон, неким будућим поколењима или ванземањској раси која посети Месец.
Прочитајте још:КО ЈЕ КО НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Американци имају Вијетнам, Совјети Авганистан а Саудијци – Јемен!Језиво: Америка и Русија распоредиле трупе као у сценарију за Трећи светски рат!
Извор:Правда
''Нисам ја. Моје није,'' рекао је командант модула пилот Џон Јанг. Пилот лунарног модула Еуген Церан такође је одговорио ''Чини ми се да није моје." У међувремену Стафорд се трудио да прецизније објасни зашто сматра да није његово. ''Моје је било лепљивије него ово'' навео је он кроз смех, преноси Фокс. 
Што се тиче мистерије лебдећег го*на Аполове мисије 10, ниједан од астронаута није преузео заслуге. ''Па, душо, да је моје, сигурно би се сетио да сам с*ао по поду'' рекао је Церан. И остали астронаути наставили су да поричу, тврдећи да су њихови остаци много тврђи, мекши или лепљивији и да они нису починиоци. По свему судећи, изгледа да ће власник лебдећег свемирског го*нета на мисији Апола 10 остати мистерија заувек. У то време, обављање нужде у свемиру био је изазов за НАСА, која је разматрала бројна решења која би олакшала дуге свемирске мисије. Нажалост у то време, астронаути у скученом простору због услова слабије гравитације имали су чешћу потребу за обављањем нужде, а лошије услове у којима су је обављали. Данас астронаути на свемирској станици имају вакумски тоалет и сигурносни појас којим се везују док обављају нужду, па су могућа излетања фекалног отпада спречена, што у то време то није био случај. То је био узрок ове мистерије која је све до недавно била означена као поверљива у архиви НАСА. Такође, једном приликом 1961, астронаут Алан Шепард, први Американац који је отишао у свемир, због дугог чекања на полазак, и због недостатка у тадашњој технологији, био је приморан да уринира у своје свемирско одело, што му није дуго сметало будући да је мисија трајала мање од пола сата. Током осталих мисија НАСА је имала још много сличних проблема са одлагањем фекалних материја, најчешће се велика нужда обављала уз помоћ кесе прикачене на цев, а често су астронаути били приморани да уз помоћ специјалних рукавица докрајче посао. Узок мистерије Апола 10 старе 46 година остаће тајна, али судбина фекалија мисије Апола 11 која се спустила на Месец није тајна, група астронаута оставила је своје фекалије спаковане у кесе. Мали поклон, неким будућим поколењима или ванземањској раси која посети Месец.
