Правда

У Рајиној шуми, близу данашње Рафинерије, од 23. октобра до 1. децембра 1944. године, данима и ноћима су се чули пуцњи који су означили крај живота многих Новосађана чија тела су бачена у заједничку гробницу, а њиховим породицама је ускраћено и право на сахрану посмртних остатака својих најмилијих. Масовна гробница, која је била најстрожа тајна послератних власти, случајно је откривена 1991. године, након радова на изградњи водоводне мреже у овом делу града. Тада је установљено да постоји више од 250 лешева, од којих су многи идентификовани, а њихови посмртни остаци се чувају у пластичним врећама већ 24 године у депоима Музеја града. Међу стрељанима био је и Милош Петровић, последњи градоначелник Новог Сада пред Други светски рат. Петровић је био правник и економиста, који је уживао огроман углед у граду, као председник Управног одбора Штедионице Дунавске бановине, члан Управног одбора Међународног пољопривредног сајма, припадник Сокола, Ротари клуба, Српске православне црквене општине и учесник у бројним хуманитарним и културним акцијама. Помагао је сиротињу и подржавао националне, друштвене и културне манифестације. У својству градоначелника свечано је открио споменик Светозару Милетићу на нашем градском тргу. Осим градоначелника, стрељани су, између осталих и: др Обрад Милутиновић, потпредседник Новосадске општине и председник ФК „Војводина“, Драгољуб Ристић, угледни индустријалац и организатор антифашистичких демонстрација марта 1941. у Новом Саду, Павле Татић, један од оснивача Социјалистичке партије у Новом Саду, Милош Косић, прослављени голман и члан управе ФК „Војводина“ и многи други. Њихов једини „грех“ због кога су и стрељани је био што су заступали идеје демократије и вишепартијског система, а нису подржавали власт која је освојена пушком, а не демократским изборима и која је предстаљала једнопартијску комунистичку диктатуру. На сутрашњој седници Скупштине града биће присутни син и унук др Милоша Петровића, као и унука Трајана Буздика, угледног земљопоседника из Банатског Новог Села, који је такође стрељан након ослобођења Новог Сада, а који је у међувремену и рехабилитован одлуком суда. - Срећан сам што ће се овај документ наћи у градском парламенту, јер сам на њега чекао више од 70 година. Остао сам без оца још као дечак од 15 година, када су га одвели из наше куће и ускратили нам и право да се опростимо од њега, чак и да га сахранимо. И данас, пред крај свог живота, још увек обилазим очев „гроб“ на два места – у костурници на Алмашком гробљу где су му сахрањене сестре и у гробници у којој је сахрањена моја мајка на Новом гробљу. Ако има било какве правде, мом оцу треба да се обележи гробно место и да коначно дочека мир“ – истакао је Милош Петровић, син убијеног градоначелника Новог Сада, који носи очево име.

Прочитајте још:Шешељ: Ми смо друга по снази политичка партија у СрбијиЕво ко и колико плаћа Наташу Кандић, Соњу Бисерко, Жене у Црном, Б92, ЦЕСИД, Пешчаник, Е-новине…

Српски покрет обнове је уверен да ће документ који ће се наћи пред одборницима на сутрашњој седници Скупштине града, бити једногласно усвојен, јер је време политичког прогона неистомишљеника и убистава далеко иза нас и ниједна странка у нашем граду не прижељкује да се оно врати. Усвајањем овог документа који је предложио СПО, све странке ће послати јасну поруку осуде злочина, ко год да га је починио, као и да се он никада не може сакрити, нити застарити. Извор: Правда