Правда

Основа за маргарин јефтина су уља сумњивог квалитета добијена  из семенки соје, памука, репе и дела кукуруза. Ваља напоменути да је соја веома опасна биљка јер тренутно је 98 посто усева соје ГМО. Памук је међутим  једна од индустријских биљки највише третирана отровним пестицидима и инсектицидима, и ако узмемо у обзир да се и кукуруз сматра неквалитетним због ГМО производње, поготово онај из Аргентине – тада састојци за маргарин постају нејестиви. Поред тога опасни су по здравље. Уље се из семенки ових биљки добија  врућим цеђењем, а тиме се стварају велике количине слободних радикала заслужних за упропаштавање станица у људском организму. Слободни радикали узрок су превременог старења, а осим тога могу изазвати и рак. И опасна уља крију се у овој намирници. На пример, уље семенки памука је један од најпознатијих састојака маргарина, а за људску употребу уопште се не би смео користити јер у нерефинисаном стању користи се као пестицид због токсина госипола с којим се памук штити од ваши. Семенке памука садрже велике количине високо незасићених масноћа познатих као Омега шест које  стварају упале. Ове киселине постале су познате и по томе што сварају зачепљење крвних жила и кардиоваскуларна обољења. Ту је и уље биљке репице које се популаризовало последњих година. Њега су представиле велике компаније брзе хране попут Монсанта, што им је омогућило гентички модификовану варијанту. Уље репице је укусно, али његова арома и мирис су додати. Ово уље узрокује нестанак витамина Е из тела, умањује чврстину ћелијских зидова те омогућава ћелијско пропадање. Уз то, ствара алергије и лако се квари те узрокује астму и бронхијалне проблеме. Коришћење уља повећава број оболелих од рака плућа. Након што се помешају сва уља у њих се додаје фини прах од никла који служи као катализатор у процесу хидрогенизовања и комбиновања транс-масних киселина. Неки произвођачи користе друге врсте катализатора, али ипак сви су једнако токсични. Процесом хидрогенизације прерађују се уља уз додавање водоника при високим температурама, а ту је и метални катализатор у праху. Све то претвара се у чврсту и стабилну маст која успева опстати и на собној температури. Након делимичне хидрогенизације, сирова маса маргарина је смрдљива, лепљива сива маса пуна грумења. Да би се маса ослободила од тврдих грумена додају се емулгатори налик на сапун, након тога се маса меша. После додатака емулгатора и уништавања грумена, маса сировог маргарина чисти се у парној купци под притиском и са високим температурама како би се отклонио смрад хемикалија. Овај процес назива се деодоризација јер маргарину се додају различити адитиви како би мирисао јестиво. Даље,маргарин се избељује како би изгубио прљаво сиву боју, а бељење настаје  уз помоћ хемикалија и праха справљеног од неких врста глине.Следећи корак је додавање жуте и природне боје налик боји маслаца. Када маргарин престане смрдети, укусом и даље остаје нејестив, а тада му се додају ароме, појачивачи укуса и различити конзерванси. Пријатно? Тешко… Извор: дневно.хр, Правда