Правда

Требало би испратити из Француске сваког ко се моли Алаху, а до 2027. морали бисмо да забранимо ислам! Екстремни јавни позив за укидање ислама, какав се памти из времена пред Други светски рат, упутио је ових дана градоначелник једног места на југу Француске , припадник Саркозијеве Уније народног покрета (УМП). Градоначелник је суспендован из УМП-а, али њен лидер Никола Саркози почео је да се припрема за председничке изборе 2017. и да прикупља гласове екстремне деснице, а ту су муслимани и имигранти увек први на удару. Још је у сећању масовни митинг у Паризу, после терористичког напада на сатирични недељник „Шарли ебдо”, када је бивши председник Француске успео да се као „ јегуља” (како су то описали француски алтернативни медији) провуче у први ред, међу актуелне лидере многих европских и светских земаља. Био је то најјаснији знак да се Саркози враћа. Управо је бивши председник заслужан што је у Француској 2010. донет закон о забрани ношења бурки на јавном месту, што је изазвало многе полемике у нацији која се дичи паролом Француске револуције о „једнакости, братству и слободи“. Он је тада тврдио да је жена чије је лице покривено сведена на ропкињу, а данас већ тражи да се укину оброци без свињског меса у јавним установама. „Уколико хоћете да се ваша деца хране по религијским принципима, пошаљите их у приватну школу”, каже Саркози. У француским школама је још од 2004. забрањено да ученици или наставници носе религијска обележја, било да је то крст, марама, медаљон са Христовом сликом или Кураном. Али док законодавци тврде да су мере донете у име одвојености цркве од државе, многи муслимани сматрају да су дискриминисани и да се против њих води нека врста рата. Много је примера широм Француске који у друштву изазивају оштру полемику: у појединим местима забрађеним мајкама скренута је пажња да не могу да прате или дочекују своју децу испред школе, а неким од њих забрањено је да учествују са осталим родитељима у школским излетима или активностима. Једној мајци са марамом чак је забрањено да уђе у јавни парк са својом деветогодишњом кћерком. А поједини политичари у власти и опозицији сада траже да се закон о забрани ношења религијских обележја са основних и средњих школа прошири и на факултете. Поделе су се нарочито заоштриле откако је извршен покољ у „Шарли ебдоу”, истог дана када је светлост књижарских излога угледао и најновији роман Мишела Уелбека („Покоравање”) у коме „француски Орвел”, описује државу у којој је због изборних комбинација на власт дошла нова муслиманска странка. Многи су ово фиктивно књижевно дело схватили као реално предвиђање. Уелбек је од стране исламске заједнице проглашен за исламофоба, а други су оценили да је француски књижевник можда и нехотице дао екстремној десници и њеној лидерки Марин ле Пен најлепши поклон. Претпоставља се да у Француској живи око осам одсто муслимана, мада је пребројавање по религијским и расним критеријумима забрањено.

Прочитајте још:У Санкт Петерсбургу ухваћен агент ПентагонаКРЕЋУ НА КИНУ: Американци драстично проширују флоту; 60% бродова иде у Пацифик!

Република је света реч, она Французе подсећа на идеале револуције, па је ових дана иницијатива УМП-а и Николе Саркозија да партија промени име у републиканску странку, изазвала оштар отпор социјалиста на власти. Французи схватају да је та република за чије су се идеале борили крајем 18. века далеко од ове данашње. Али не могу да нађу праву меру између грађанског друштва, верских слобода и лаичке државе и многих других појмова у које су веровали. Откако је на снагу ступио Закон о забрани покривања лица, у Француској је кажњено око сто жена са буркама на јавним местима. Тврди се да је већину ових казни у износу од око 150 евра платио један богати предузетник алжирског порекла. Нико није тачно израчунао колико је хиљада умерених муслимана због овог закона прешло у радикалнији, а можда чак и у екстремни ислам Извор: Политика