Најновије

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Стандард нам је бољи него пре четврт века

Многи са сетом памте период од пре четврт века или пак седамдесете, као време лагодног живота. За неке је то бар у сећању било тако, али за већину ипак није. Подаци из најугледније светске базе података о нивоима дохотка по становнику израженим у куповној моћи указују да просечан БДП у Србији никада није био већи. Барем тако показује чувена Медисонова база података (видети www.ggdc.net/maddison/maddison-project/data.htm).
Време је новац (Фото: Pixabay)

Време је новац (Фото: Pixabay)

Ако се ове године оствари процена ММФ-а о нултој стопи раста, просечни доходак по куповној моћи биће већи за 13 одсто него фамозне 1989. и за 17,4 одсто од најбоље године у седамдесетим (1979). Ако се поредимо са 2000. раст изгледа импресивно, целих 59 процената. И то није све јер постоје референтне процене да су ови изненађујући подаци вероватно потцењени. Низак раст продуктивности последњих година изгледа контраинтуитивно многим економистима. Угледни Мартин Фелдстеин сматра да су стопе раста продуктивности и ниво реалног БДП-а много већи него што је показује статистика, јер је инфлација знатно нижа од приказане. Официјелна статистика потцењује стопу по којој технолошке промене побољшавају квалитет онога што потрошачи купују (нпр. iPhonea ili flat-screen televizora). Поред тога, процене ниског раста БДП недовољно одражавају и битне иновације у здравственој заштити. Кенет Рогоф сматра да ће будући економски историчари користећи софистицираније технике можда видети наше доба као еру брзог раста потрошње средње класе.
Прочитајте још:(НЕ)ОЧЕКИВАНО: Јелена Милић признала крах евроинтеграција у СрбијиВидовданско ходочашће 2015: Пешице од Београда до Косовске Митровице
То што релевантне светске статистике показују да Срби у просеку боље живе него осамдесетих или седамдесетих није нека утеха. Тешко је за три и по деценије не унапредити животни стандард у ери снажних технолошких иновација, ма колико земља била погрешно вођена, изолована и чак погођена ратовима. Пораст просечних доходака код скоро свих европских земаља био је знатно виши, а на глобалном нивоу повећање је било још брже, захваљујући снажном успону Кине, Индије, Бразила и већине осталих земаља у развоју. Зато смо данас по просечном дохотку по куповној моћи при самом дну Европе. Ово је само подсећање да приче о „златним временима” не треба cхватати превише озбиљно. Они који памте те давне периоде били су млади и пуни оптимизма, што је нешто чега данас нема довољно. Извор: Политика (Горан Николић)

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Шта је то малинцизам

Зашто Срби желе у ЕУ? Они ће вам рећи да верују да ће тако боље да живе, јер ће се наћи у ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА