Правда

Миленко је својом одлуком одлучио да лети право у смрт, желећи да прекине бесмислено жртвовање својих колега који су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе бројнијем и технички надмоћнијем непријатељу, који је немилосрдно разарао Србију. Рат је пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авијацијског пука,који је осим МиГ-21 у свом саставу имао и 16 ловаца МиГ -29 од којих се само 14 могло супроставити савременим ловцима НАТО. Иако су летелице имале слаб радар, а домет ракета био чак три пута мањи сви плиоти 127 ловачке авијацијске ескадриле " Витезови" су извршавали храбро и беспоговорно своје борбене задатке. Првог дана НАТО бомбардовања у ваздуху су погођена два авиона МиГ-29, а два дана касније 26. марта ескадрила и пук су забележили прве губитке. У потери за ловцима НАТО на небу изнад Бијељине страдао је мајор Зоран Радосављевић. После страдања мајора Радосављевића Команда ратног ваздухопловства ВЈ донела је одлуку да у сусрет непријатељским летелицима полети само један МиГ -29 који су у полуисправном стању са дотрајалом електроником били лака мета. Пуковник Миленко Павловић знао је да сваки лет носи такав ризик. Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели његово родно Ваљево, Павловић је дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови. Он је тада телефоном јавио свом заменику да по сваку цену задржи млађег колегу који се налазио на борбеном дежурству да не полети и кренуо колима према Батајници. По речима очевидаца он је пришао летелици и рекао: "Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!" Извукао је из кокпита младог пилота, сео на његово место, стартовао летелицу и према свом родном Ваљеву одлетео у сусрет НАТО летелицама. Нико тада на Батајници није веровао да ће то бити његов последњи лет. Становници Ваљева причају и данас да се над градом око поднева чула грмљавина авиона, али нико није у том тренутку могао да предпостави да се на небу одвија права драма пуковник Павловић сам у МиГ-29 против гомиле НАТО ловаца. Грађане је уплашила стравична експлозија, а затим су многи Ваљевци видели олупину летелице као стрмоглаво падају према земљи. Многи су помислили да је ловац Војске Југославије оборио НАТО авион због чега је настао аплауз. Међутим усхићење је убрзо прерасло у тугу када се сазнало да је то био МиГ -29 за чијим командама је био потпуковник Павловић. После дужег времена дошло се и до првих детаља о том обарању. Наиме сазнало се да је Миленков лет трајао 12 минута, као и да му је одмах по полетању отказао генератор наизменичне струје. Миленка је на небу изнад родног Ваљева оборила ракета која је била испаљена са НАТО ловца у околини Тузле, која је погодила МиГ-29 у право кабину. Пуковник Павловић се није катапултирао, а многи који га познају верују да Миленко никада не би напустио свој авион. Од завршетка рата 1999 прошло је пуних 16 година. Потпуковник Павловић који је сам полетео храбро у сусрет НАТО ловцима никада за свој чин није проглашен херојем. Једино шта је држава урадила за њега било је унапређење у чин пуковника, одликовање за храброст и златна летачка значка које су му додељене постхумно. Сваке године 4. маја у знак сећања на пуковника Миленка Павловића његова породица, колеге, родибина и поштоваоци на споменике у његовом родном селу, Горњем Црниљеву код Осечине, и у Ваљеву полажу цвеће и венце у зак сећања на хероја. Венци се полажу такође и на споменик у селу Бујачићу код Ваљева, где су пали остаци авиона којим је он пилотирао.

Прочитајте још:Вођа Ноћних вукова поручио западним медијима: Спреман сам да се бацим на митраљеско гнездоКако је Путин надмудрио Обаму

Извор: Курир