Едвард Радерфурд је заправо књижевни псеудоним Франсиса Едварда Винтла. Школовао се на универзитетима Кембриџ и Стенфорд, бавио се политичким истраживањима, продајом књига и издаваштвом. Године 1983. враћа се у родни град да пише „Сарум“, историјски роман који обухвата историју дугу 10.000 година а дешава се на подручју око древних споменика Стоунхенџ и Солзбери. Роман је одмах постао интернационални бестеселер а Радерфурд уважени писац епских прича. У издању Лагуне, читаоци су имали прилике да читају бестселере „Лондон“ и „Њујорк“ а велику пажњу недавно је изазвао и роман „Руска“, величанствена сага, разноврсна попут саме Русије, који обухвата више од 1800 година руске историје, политике и културе, од древних номадских племена из Евроазијске низије до данашњих дана.
Ово је људска прича о једној великој цивилизацији испричана кроз животе неколико породица, различитог порекла али сједињених и испреплетаних у стварању судбине своје земље.
Чланови ових породица трагају за својим судбинама још од давних дана златног Кијева са чувеним православним црквама и манастирима, од сурових напада монголских потомака Џингис-кана, успона Московске кнежевине и њених бољара и мрачног доба Ивана Грозног и његове тајне полиције. Модерна времена почињу херојском, романтичном причом о Козацима, сукобом између непоколебљивог присталице запада Петра Великог и побожних старовераца, радије спремних на ритуално самоспаљивање него на улазак у европејски свет Санкт Петербурга. Од овог доба прича прати руско флертовање са слободоумљем од чудесних дана владавине Катарине Велике и идеалиста из доба „Рата и мира“ до опортунистичких бољшевика из дана Руске револуције и тирана двадесетог века.
Ратници и калуђери-пустињаци, бољари и кметови, романтичне јунакиње и богате старе кнегиње, предузимачи и прогнаници – ликови из романа „Руска“ настањују раскошни, задивљујући и противречни свет шума и степа, икона и секира, православних верника и јеврејских погрома, раскошних цркава, величанствених палата и убогих села, затим руских народних бајки и рукотворина и отмених опера, Толстоја и Лењина, Чајковског и Распућина.
Ово је прича о Русији преточена у очаравајући роман, живописна историјска представа приказана са задивљујућим појединостима и страшћу.
О овој великој причи разговараће Александра Чабраја, преводитељка романа, Предраг Ј. Марковић, историчар, и Миомир Петровић, писац. Они ће покушати да дају одговор на питања колико успешно писац са Запада може да сагледа историју тако велике земље каква је Русија, колики је значај кијевског раздобља у руској историји, на који начин и због чега је Русија вековима одолевала утицају Запада, да ли су највећи напредак Русији донели западно оријентисани владари (Петар Велики, Катарина Велика...). На трибини ћете такође сазнати колика је улога вере у животу руског човека и јунака ове књиге и на који начин огромност, неизмерност и величина Русије обликују човека у роману „Руска“, а говориће се и о негативним аспектима комунизма у стаљинистичкој Русији.
Прочитијте још:
Орханово наслеђе снажно сведочанство људских патњи турског и јерменског народа„Бродолом“ прича о моћи опстанка
Извор: Правда/Марија Гојковић
