Правда

Бестрзајна пушка “Дејви Крокет” (1956) Зависно од типа, “Дејви Крокет” је имао разорну моћ од 10 или 20 тона. Имао је два модела, од којих је један био мањи, ручни, док је други могао да се монтира на џип. “Крокет” су користиле минобацачке јединице за уништавање совјетских тенкова и војника, које су излагали екстремно високом нивоу зрачења унутар радијуса од 400 метара од места удара. Ракете ваздух-ваздух: AIR-2 Genie (1957) i AIM-26 Falcon (1961) Пре него што су развијене ефикасне ракете земља-ваздух и навођене ракете ваздух-ваздух, Америка је тражила начин да обори велике формације непријатељских авиона, па је тако произведен AIR-2 Genie. Први пут је употребљен 1957. и испаљиван је са америчких ловаца. Екплозивна снага од 1,5 килотона била је смртоносна до удаљености од 300 метара. Да би доказали америчкој јавности да ракета може безбедно да детонира изнад америчких градова, једна ракета је детонирана док је пет припадника америчког ратног ваздухопловства стајало испод ње. Ипак, ова ракета није дуго "потрајала" Већ четири године касније, у употребу је ушла навођена ракета. AIM-26 Falcon имао је нуклеарну експлозивну снагу 250 тона и пратио је циљеве помоћу полуактивног радара. Нуклеарни торпедо: Противподморнички торпедо Марк 45 (1962) Марк 45 је дизајниран да уништава непријатељске подморнице, а навођен је жицом. Команда за активирање детонације снаге 11 килотона долазила је са подморнице. Торпедо је био дугачак скоро шест метара и имао је домет 8-12 км. Ракете UUM-44 SUBROC (1963) UUM-44 је ракета која се испаљује са подморнице. После изласка из торпедне цеви, активирао би се ракетни мотор и избацио ракету на површину воде која би кренула према унапред одређеном циљу. На лицу места ракета се одвајала, а бојева глава од пет килотона падала је у воду и експлодирала на унапред одређеној дубини, уништавајући непријатељске подморнице. Копнена мина: Атомска муниција за уништавање (1964) Иако су познате као нуклеарне копнене мине, дизајниране су да детонирају пред непријатељским трупама, изазивајући одроне и трујући окружење. Посебне верзије су спуштане иза непријатељских линија са тимовима од два војника, који су користили бомбе за уништавање лука, електрана и центара за комуникације. Нуклеарна експлозивна снага достизала је 15 килотона. Артиљерија: М65 атомски топ (1953) и М198 (1963) У америчком арсеналу постојало је мноштво различтих нуклеарних артиљеријских граната. Највише их је ушло у употребу између 1953 и 1963. године. Први модели су изгледали као М65, приказан на видео-снимку. Имали су муницију великог калибра са огромним бојевим главама које су изазивале експлозију 15-20 килотона. Временом се муниција смањивала и на крају је имала 155 милиметара и разорну снагу од 72 тоне. Бомбе са криогеним хлађењем: Марк 16 (1954) Марк 16 је био у употреби само од јануара 1954 до априла 1954. Бомбе засноване на првој термонуклеарној бомби икада баченој “Ајви Мајк”, садржале су деутеријум који је морао константно да се хлади до температуре од -150 степени Целзијуса. Имале су разорну снагу 6-8 мегатона (1 мегатона је 1.000 килотона), али су постале превазиђене пошто је успешно обављено тестирање термонуклеарних бомби на чврсто гориво које нису захтевале хлађење.

Прочитајте још:ПУТИН ИСПРИЧАО РАТНУ ПРИЧУ СВОЈИХ РОДИТЕЉА: Отац је мајку извадио из мртвихОНИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ: Ово је 10 најмоћнијих породица на планети

Извор: Бизнис инсајдер, Блиц