О измишљању „војвођанске нације“, Кострешу, НАТО панонским комбинаторикама и другим антисрпским играма око Војводине.
Пише:
Драгомир Анђелковић Од пада Берлинског зида односи Србије са кључним државама евроатлантског блока одвијају се по принципу једностране уцене. Од нас се стално нешто тражи а упоредо нам прете да ће нас снаћи неко зло ако то не дамо. Било што ће нам бити ускраћено нешто што заслужено очекујемо или да ће нам, што је још бруталније, нешто наше – део територије Србије, српски национални интереси у њеном окружењу, економска перспектива или ма шта друго – бити отето, уништено, оштећено. Већ зависно од значаја траженог уступка за Вашингтон, Берлин, Брисел. Тако дефинисане механизме западног „решавања проблема“ на српском простору врло вешто користе сви наши регионални непријатељи. И не ради се ту само о томе да реализују налоге својих западних ментора, односно играју поверене улоге и тако „зарађују“ одређене награде. Не. Албанци, тзв. Бошњаци, Хрвати – знајући да су Срби стигматизовани и да мало треба да се нађу под ударом самозваних атлантских господара света – кад год за то имају погодну прилику иду и много даље. Настоје да од нас на своју руку али не сопственим снагама, извуку неки уступак, тако што прете да ће нам створити додатне тешкоће на релацији са Западом или чак у прилог тога систематски раде када не поклекнем пред претњама и не удовољимо њиховим хировима. А Западу не треба много да буде нахушкан на Србе. Све то добро знамо, али недовољно уочавамо колико исту антисрпску уцењивачку матрицу НАТО маљем, и то са територијалним претензијама против своје земље, користе и неки – бар по пореклу а донедавно и номинално ако не и по осећањима – Срби. О томе ће надаље бити речи!
Накострешени лигаш
Заменик председника Лиге Социјалдемократа Војводине (ЛСВ) – како преноси Тањуг – пре неки дан је изјавио да је питање аутономије Војводине стално „отворено“ што прети да прерасте у „проблем“, а ако се тако нешто деси то неће бити добро ни за Војводину, ни за Србију. А све је прeмa рeчимa поменутог лидера ЛСВ-а почело oд „joгурт рeвoлуциje“ 1988. гoдинe, кaдa je Mилoшeвићeва власт одузела Вojвoдини ширoку aутoнoмиjу. Да би потом – прeкo владавине ДOС-a, влaдe Вojислaвa Кoштуницe, влaдe Бoрисa Taдићa и aктуeлнe влaдe – развој догађаја био такав да ниje дoбиjeн jaсaн oдгoвoр нa питaњe кojи нивo aутoнoмиje Војводина трeбa дa имa. „Кaдa сe дoгoвoримo oкo тoг кључнoг питaњa, oндa мoжeмo дa идeмo дaљe“, oцeниo je Бојан Кoстрeш. Дoдao je дa га oхрaбруje нajaвa прeдсeдникa Влaдe Србиje Aлeксaндрa Вучићa дa ћe у мajу мeсeцу бити рaзгoвoрa o дoнoшeњу зaкoнa o финaнсирaњу Вojвoдинe. „Aли, дoк сe jaснo и прeцизнo нe дoгoвoримo кaквa je вojвoђaнскa aутoнoмиja, кoje нaдлeжнoсти oнa трeбa дa имa, и тo у нoвoм Устaву Србиje – a ми у ЛСВ зaлaжeмo сe зa зaкoнoдaвну, извршну, судску влaст, извoрнe прихoдe имoвину гaрaнтoвaнe Устaвoм – мислим дa ћe и зaкoни o финaнсирaњу и зaкoни o нaдлeжнoстимa кoje ћe eвeнтуaлнo дoнoсити Скупштинa Србиje, бити приврeмeни“. Јер, како Бојан Костреш тврди, суштинa прoблeмa je у тoмe штo свaкa слeдeћa скупштинскa вeћинa мoжe дa прoмeни и jeдaн и други зaкoн, штo знaчи дa je питaњe вojвoђaнскe aутoнoмиje стaлнo oтвoрeнo, „дoк тaкo нe пoстaнe прoблeм“.
Геополитички "проблемаши"
Укратко, Костреш на завијен начин тражи федерализацију Србије, односно уставно а не тек законско – што је карактеристично за унитарне државе каква је наша а скоро и све чланице толико величане Европске уније – регулисање статуса АП Војводине. То није проблематично, нити било шта ново. ЛСВ се већ дуже време залаже за поменути вид преуређења Србије. На то у демократској држави каква је наша та партија има право. Проблем је што нам се прети да ће Војводина „постати проблем“. Зна се какав: глобално-геополитички! А на основу косовског и сличних сценарија знамо шта то значи: пласирање прича о лажној угрожености, интернационализација (унапред припремљена од стране атлантских сила), страна интервенција (која може да прерасте и у агресију налик оној из 1999. године). Војвођански аутономаши или пак, већ зависно од тумачења њихових потеза, сепаратисти, већ више пута су претили па и покушавали да интернационализују тзв. „војвођанско питање“. То им није успело зато што НАТО, из неких разлога, није желео да распирује нову велику кризу на Балкану. Но, никада се не зна када ће војни блок који је кључни генератор сукоба у свету проценити да му се исплати да код нас запали нови велики геополитички кризни ако не и рати пожар, а Војводина му се за тако нешто учини погодном. Да се сада шире не бавимо намерама западних стратега да потпуно покоре Србију и увуку је, као топовско месо, у НАТО или да је – ако се прво покаже неизводљивим или им пак друго буде деловало сврсисходније – даље комадају. Довољно је констатовати да у том случају максимално долази до изражаја, за сада мали али ако Србија не буде сузбијала деловање војвођанских „проблемаша“, у будућности много већи, експлозивни потенцијал Војводине.
Национални "Војвођани"
Да НАТО будно прати Војводину, и са њеном опаком злоупотребом у по себе погодном моменту калкулише, подсетио нас је недавни позив представницима Скупштине Војводине да посете седиште ток пакта у Бриселу, што је владајућа већина у нашој северној покрајини – упркос чињеници да та врста односа није у надлежности АП Војводине – радо прихватила. Тако је пре неколико месеци дошло до срдачног сусрета делегације наше северне покрајине и представника НАТО структура у срцу њиховог агресивног система, што је само наставак и пре тога пријатељске сарадње две стране (да поменем раније одржану конференцију о Северноатлантском пакту у Скупштини Војводине). Док тако НАТО мерка Војводину са намером да ако му то затреба у погодном моменту развија тзв. „војвођански проблем“ до „пуцања“, они који са његовом помоћу рачунају на северу Србије, на разне начине упорно раде како би произвели и ускладиштили што више барута који сутра, како се надају, лако може да буде потпаљен. Из тог угла треба гледати и на кампању из времена прошлог пописа становништва (2011) да се грађани национално изјашњавају као „Војвођани“. Њену ударну песницу представљао је ЛСВ, а да она није пропала говори мало позната чињеница да се скоро 31 хиљада грађана у националном смислу декларисала „војвођански“. Они чине нешто више од 1,5% становништва АП Војводина, а међу њима је – ако је веровати подацима које наводи Википедија (а које заменик председника ЛСВ није демантова а имао је много времена) – и Бојан Костреш.
Корупција и фанатизам
Све у свему, ако залагање дела грађана за аутономију не буде довољно (због малобројности аутономаша), ствара се основ да неко устврди да је измишљени војвођански народ у својој „матичној“ Војводини изложен терору (који се такође, како смо већ видели, лако инсценира). То што се преко ноћи појавило, и то свега нешто више од 30 хиљада тзв. националних „Војвођана“, било би засигурно игнорисано, док би се путем глобалних медијских средстава за испирање мозгова широм света понављало да се стотине хиљада Војвођана српским „државним терором“ застрашују да се изјасне како желе док су они који су то ипак учинили изложени „гнусном прогањању“. Онда би се појавила НАТО коњица да их „спашава“. Надам се да се – у околностима када глобални отпор НАТО агресивним плановима јача (са акцентом на улози Русије) – наведено неће десити. Ипак, не смемо игнорисати то што разни, у односу на Србију малициозни, политичари у Војводини на разне начине раде у прилог развоја капацитета да простор наше северне покрајине за нас постане опасан проблем. Зато хвала Кострешу што нас је подсетио на процесе који томе воде. Додуше, није му то била намера, већ да у околностима када предизборна кампања почиње јаким речима и наговештавањем намере да се уцењује официјелни Београд, мобилише деморалисане присталице своје разним аферама истрошене странке. Но, ефекат је за Србију позитиван јер је упозорење о опасности која нам прети недвосмислено. А ми смо народ који лако мање јасно исказане опасности превиђа док наши властодршци пословичне ретко када стратешко мисле и заокупљени су само својим дневним лично-партијским рачунима па реагују са закашњењем. Стога би наша патриотска јавност, поготово сада када се приближавају покрајински избори, морала да се пробуди и у вези са спречавањем развоја потенцијала за државно деструктивно деловање на северу Србије доследно притиска власт. Оно што би она иначе игнорисала полазећи од тога да није превише опасно (превиђајући да адекватно не парирање негативним трендовима може да доведе до тога да се ствари отргну контроли), вероватно ће се наћи у фокусу њене пажње и деловања ако процени да ће је другачије понашање скупо коштати. У противном, и даље ће кокетирати са Чанком, Кострешом и сличнима, што ти неретко бивши Срби а садашњи тзв. национални „Војвођани“, користе за своје по наше националне интересе штетно деловање. Они јесу политички накупци и у некој мери тек професионални војвођански „проблемаши“, што неки у власти неформално наводе као аргумент зашто је добро заливати коров звани ЛСВ. Међутим, не треба занемарити да његови лидери својим деловањем мало по мало стварају основе да се на северу Србије сутра појави неки тамошњи Тачи, односно нова генерација фанатичних (више него корумпираних) антисрпских екстремиста. А то што ће они бити најчешће српских корена ствари чине само опаснијима. Мржња конвертита је најгора, то смо у прошлости могли да видимо на примеру наших отпадника од Западне Херцеговине до области у којима преовлађују исламизирани Срби, а данас је актуелно и од историјски српске Црне Горе до ништа мање руске Украјине.
Прочитајте још:Уочи 9.маја или Русија и савезнициСловенско братство је заблуда осим…
Извор: Печат