Правда

Али што ако је могуће вратити сат уназад, присиљавајући га да се "ресетује", тако да се ти проблеми уопште не појаве? Научници настоје да постигну управо то стање, а чини се да је такво откриће врло близу, будући да су управо открили кључне процесе у мозгу који олакшавају "ресетовање" унутрашњег сата. Не само да би то потенцијално могло довести до нових начина за лечење разних поремећаја повезаних с такозваним "џет-легом" и радом у сменама, већ би могло да понуди и нове начине лечења појединих неуропсихијатријских стања као што је депресија. Научници су још пре неколико месеци доказали да је могуће ресетовати унутрашњи сат помоћу светла како би вештачки стимулисали неуроне у нашем "главном унутрашњем сату", који је заправо сноп можданих ћелија унутар подручја које се назива супракиасматичко језгро (СЦН). Међутим, ти тестови спроведени су само на мишевима уметањем оптичких влакана у њихов мозак – приступ који још није спреман за тестирање на људима. Ипак, то нам не објашњава начин на који светлост утиче на недавно идентифициковане компоненте сата које заједно контролишу свој ритам. Будући да наш унутрашњи сат реагује на светло и таму из околине, то је прилично битно питање. Да би сазнали више о томе, научници са универзитета Мекгил и Конкордија започели су истраживање о улози протеина еИФ4Е, јер претпостављају да светлост преко овог протеина да утиче на контролу унутрашњег сата. Њихово истраживање је показало да се сат заправо ресетује кад се еИФ4Е комбинује с фосфатним молекулом, а за реакцију та два молекула неопходно је светло. Када се ови протеини производе у изобиљу, сат се ресетује и лакше прецизно мери време. За потребе даљих истраживања тога процеса, истраживачи су навели мишеве да произведу мутирани еИФ4Е који се не може да се укомбинује са фосфатима. Они су открили да су, у поређењу са контролним мишевима, они са мутираним протеином реаговали лошије на ресетујуће деловање светла. Излагањем мишева другачијим светлосним циклусима него што су они на које су навикли, открили су да, за разлику од контролних мишева, они мутирани нису могли да ускладе своје унутрашње сатове с насталим променама. Иако је тешко рећи када би ова открића могла и клинички да се провере, ово истраживање свеједно је важно јер идентификује нове потенцијалне циљеве, што на крају може довести до развоја начина манипулисања унутрашњим сатом. "Поремећај биоритма понекад је неизбежан, али може довести до озбиљних последица. Направили смо важан корак према ресетовању наших унутрашњих сатова а, као резултат, желимо да побољшамо здравље хиљадама људи", закључује коаутор студије Шимон Амир. Прочитајте још:   Извор:   znanost.geek.hr