Правда

"Као одговорна општина, чије становништво се претежно бави пољопривредом, из локалног буџета ове године смо издвојили два милиона динара за куповину 58 противградних ракета, како бисмо помогли држави и заштитили своје пољопривреднике", рекао је Алексић. "Услед најављених падавина", додао је, "обратили смо се Радарском центру Крушевац да бисмо добили информације о плану превентивног деловања у случају града, а уместо тога добили смо одговор да деловања неће бити, јер уговори са стрелцима још нису потписани. Ситуација је још озбиљнија, јер како су нам рекли у Радарском центру Крушевац, не ради се само о нашој општини, већ о целој Србији", казао је Алексић. Он је апеловао на државу и Министарство унутрашњих послова да у што краћем року реши овај проблем. Сезона одбране од града касни због недостатка противградних ракета, али и јер стрелци штрајкују због неисплаћених прошлогодишњих зарада, које износе по 4.000 динара месечно, због чега су неки и одустали. Ове године у Војводини требало би да се брани око 1,9 милиона хектара пољопривредног земљишта. За то је потребно најмање 6.000 ракета које недостају, а у великом броју градова нема ниједне ракете. Тако је, на пример, суботички атар потпуно незаштићен, иако је град Суботица издвојио пет милиона динара за куповину ракета. Тендер, међутим, касни јер из МУП-а још није стигао позив. "Мањак ракета постао је хроничан од 2009. године", каже Бобан Стевановић, помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије. Он је изјавио да је МУП спровео набавку 2.900 ракета, а да је од прошле године остало 3.300. "Није само мањак ракета проблем, већ се кубури и са стрелцима. Већини нису исплаћене ни прошлогодишње накнаде, па ће бораца против градоносних облака бити много мање него лане", објашњава Бранислав Бугарски, члан војвођанске Владе. "Проблем са исплаћивањем и ангажовањем стрелаца настао је 2011, јер је по тадашњем споразуму Сектор одбране од града из Републичког хидрометеоролошког завода премештен у Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије. Тако су стално запослени из Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) прешли у МУП, док су стрелци ангажовани по уговору и остали су у надлежности РХМЗ-а. Додатни проблем је и што су пре две године измењени законски и подзаконски акти у области јавних набавки, што је додатно закомпликовало ангажовање стрелаца по Закону о допунском раду", каже Бугарски и додаје да се већ три године чека доношење Закона о противградној заштити. Један од предлога тог закона, каже Бугарски, јесте да цео систем противградне заштите са радарским центрима и свим противградним станицама буде у надлежности Министарства пољопривреде и заштите животне средине. "Али доношење овог закона се одлаже јер министар задужен за ванредне ситуације Велимир Илић инсистира на противградној одбрани из авиона, односно засипањем градоносних облака сребро-јодидом", подсећа Бугарски. Нацрт новог закона о одбрани од града је усаглашен, спроведене су јавне расправе у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Достављен је надлежним министарствима и очекује се његово усвајање, тврди Бобан Стевановић из МУП-а.

Прочитајте још:

• УПРКОС ЗАБРАНИ: У државној служби 20.000 запослених у претходних годину дана!
• Креће приватизација медија
• Милосављевић: Приликом продаје ПКБ-а нећемо поновити грешке из прошлости

Извор: Фонет / Блиц