Правда

Месец дана након што је откривен упад хакера у интернет-мрежу Бундестага, са сигурношћу се може рећи да целокупном ИТ-систему немачког парламента нема спаса. Експерти Савезнe управе за сигурност информатичких технологија (БСИ) су покушавали да елиминишу уљезе у систем, али је све узалудно. Проблем је у томе то је инфицирано главно чвориште веза ИТ-система у које су увезани сви остали рачунари. Изгледа да се сада мора прићи поновној успостави целог система, те да је потребно чак заменити одређене делове хардвера. Штета се мери милионима евра. Још увек није сигурно који подаци су "процурили" или још увек "цуре" из система у руке хакера. Сигурно је само једно: ово је један од најтежих сајбер-напада на једну државну институцију Немачке. "У принципу се ствари одвијају овако: прво се пошаље један вирусом инфицирани документ преко поверљиве е-маил адресе. Већ и то је врло прецизан напад. Преко тога се онда посебан програмски модул угнезди у систем и он тражи везе које воде изван система. Преко тих веза он учитава нове модуле који потом изводе напад још дубље у цели систем", објашњава експерт за сигурност информатичких система Сандро Гајкен са Европске школе за менаџмент и технологију у Берлину. Напад је први пут регистрован 8. маја, али му се у том тренутку није придавала велика пажња. Потом је 12. маја Бундестаг информисан од стране Савезне службе за очување уставног поретка, уствари обавештајних органа задужених за одбрану од сајбер-шпијунаже. Ни у тој служби нису могли јасно да прецизирају ко стоји иза напада, али је речено да постоје јасне назнаке које указују да напад стиже из Русије и да иза тога стоји нека тајна служба. Напад је сврстан у категорију АТП 28, што је ознака за целу групу ранијих напада очито руских хакера. Русија је позната по свом црном тржишту за хакерске услуге. На том тржшту се може купити све: од програма који су специјално направљени за одређене врсте напада, па све до самог извођења таквих дела. Све је само питање новца. Много тога говори у прилог да су у овај сајбер-напад прсте умешали и руски обавештајци, може се чути у круговима немачких органа сигурности. Ту се првенствено мисли на руску обавјештајну службу за иностранство СВР. "Циљеви напада јасно указују на руске интересе. Реч је о циљевима попут већих институција влада источноевропских држава, индустрија оружја на Западу или регион Кавказа", тврди Гајкен. И напад на француску ТВ-станицу ТВ5 Монде, која је пре неколико недеља била принуђена да прекине емитовање, има исту позадину. Под знаком је питања да ли ће икада бити расветљене све околности садашњег упада хакера. Опозиција у Бундестагу се противи намери да се расветљавање овог случаја повери Савезној служби за очување уставног поретка. Опозиционари се очито брину да би обавештајци могли да искористе ово као повод да се и сами домогну података са рачунара посланика. У Бундестагу расте и незадовољство информационом политиком овог државног органа. Тако су посланици о нападу интерно информисани тек 29. маја, а да им нису били предочени сви детаљи. Једино што им је било препоручено јесте да на крају радног дана искључе своје рачунаре.

Прочитајте још:ПОСЛЕДЊИ КОРАК ДО СВЕТСКОГ РАТА: Амерички Сенат наоружава Украјину!Погледајте украјинска разарања Горловке и снимак тог града из дрона (ВИДЕО)

Извор: Дојче веле