Правда

Њему је у тој земљи одређен притвор од 14 дана али ће, ако српско тужилаштво максимално искористи рок за слање документације и доказа, притвор морати да му се продужује. Може, због процедуре, да се догоди и да двадесетогодишњицу обележавања геноцида у Сребреници 11. јула ове године ратни командант овог града проведе иза решетака. Орић је изјавио да се противи изручењу и најавио, преко својих заступника, жалбу на притвор. У Тужилаштву за ратне злочине нису нам јуче потврдили да ли ће и када преко међународне правне помоћи упутити швајцарском суду захтев и доказе, али незванично, веома је сигурно да ће то урадити у датом року. Тако је, уосталом било и до сада када је реч о екстрадицији људи које Србија потражује. Оптужница против Насера Орића, подигнута 2013. године, још није правоснажна и због тога је српско Тужилаштво за ратне злочине није јавно објавило. Та оптужница достављена је суду ради спровођења редовне процедуре која подразумева подношење приговора и жалби. Тек кад се уручи оптуженима, Орићу и осталима, па они поднесу приговоре и жалбе, следи „жиг правоснажности”. Kад буде окончана ова фаза поступка, оптужница ће бити обелодањена и стављена на званичан сајт Тужилаштва. За сада, тужилац Владимир Вукчевић не жели да се оглашава о поступку екстрадиције Орића, који је ухапшен у Швајцарској. Познато је да је Тужилаштво за ратне злочине 4. августа 2011. године, на основу кривичне пријаве МУП-а Србије, поднело захтев за спровођење истраге истражном судији Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду против Насера Орића и још четири особе због основане сумње да су 12. јула 1992. године починили ратни злочин против цивилног становништва у месту Залазје, Доњи Поточари, општина Сребреница. Насеру Орићу и другим осумњиченима ставља се на терет да су том приликом убили деветоро цивила српске националности. Решење о спровођењу истраге донето је 9. децембра 2011. године. С обзиром на то да је Орић био недоступан правосудним органима Србије, суд му је, у одсуству, одредио притвор 26. децембра 2013. године и донео наредбу о расписивању потернице. Да ли ће Орића Швајцарска испоручити Србији или одбити захтев, па га пустити на слободу, остаје без одговора све док швајцарски суд не одлучи. Да ли је реално да швајцарске власти Орића испоруче Србији? Уместо одговора, подетимо се ранијих сличних случајева. Ејуп Ганић, члан ратног Председништва БиХ, ухапшен је 1. марта 2010. године на аеродрому „Хитроу” у Лондону „на основу прелиминарног захтева српских власти”. Ухапшен је због сумње да је у мају 1992. учествовао у нападу на колону Југословенске народне армије (ЈНА) у Добровољачкој улици у Сарајеву, те му је одређен притвор од месец дана. На рочишту за разматрање валидности захтева Србије за екстрадицију, одржаном пред Основним судом у Лондону 9. марта, Суд је од власти у Србији затражио да доставе сву документацију у случају против Ганића, а према Уговору о изручењу између Србије и Велике Британије, за то имају 45 дана. Суд је дан касније пустио Ганића на слободу, уз кауцију од 200.000 фунти. Преговори званичника Србије и БиХ око одустајања од захтева за изручење Ганића Србији почели су половином марта, пре него што је требало да истекне законски рок до 13. априла за предају захтева. Током једног састанка почетком априла у Сарајеву, према турском министру спољних послова Ахмету Давутоглуу, министар спољних послова Вук Јеремић је од Турске тражио да издејствује да БиХ званично затражи преузимање случаја Ганић, јер би, како му је објаснио, такав захтев Србији дао законску основу за одустајање од екстрадиционог захтева. Тада је званично обећано да ће Србија повући захтев, уколико БиХ буде тражила преузимање а не буде критиковала и нападала предстојећу резолуцију о Сребреници коју треба да усвоји српски парламент, и у којој се неће помињати реч геноцид него тежак злочин. После пет месеци процеса, крајем јула 2010. године, суд у лондонској општини Вестминстер одбио је захтев Србије за изручење Ганића. Суд је одлуку образложио речима да се ради о политички мотивисаном случају. Суд је критиковао Београд због тога што је овај случај уопште покренуо. „Процес је покренут и искоришћен у политичке сврхе и као такав указује на злоупотребу британског суда”, изјавио је судија Тимоти Воркман: „Закључио сам да нема ваљане оправданости за вођење процеса против доктора Ганића.” У образложењу се додаје да суд у Лондону није успео да пронађе нове и значајне доказе у односу на претходну истрагу Хашког суда, те да је закључио да нема никакве основе за изручивање и покретање процеса. Сличан је случај и с пензионисаним генералом Армије БиХ Јованом Дивјаком, који је ухапшен 3. марта 2011. године на аеродрому у Бечу, по потерници из Србије због догађаја у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године, на којој је био и Ганић.

Прочитајте још:ХАОС ЗБОГ ЗЛОЧИНЦА: Хапшење Насера Орића је притисак због СребреницеВЛАДА ПРОМОВИШЕ СРПСКИ ТУРИЗАМ: Ваучери (скоро) свима који буду решили да одмор проведу у Србији!

После краћег задржавања у екстрадиционом притвору, генерал је уз кауцију пуштен на слободу и у Бечу је провео око пет месеци, чекајући на одржавање рочишта. Аустријски суд у Корнеубургу донео је крајем јула 2011. одлуку којом се одбија захтев Србије за изручење Дивјака. Суд је оценио да нема гаранција да би Јован Дивјак у Србији имао поштено суђење и због тога је захтев Србије за његово изручење одбацио као недопуштен. Бруно Векарић, заменик специјалног тужиоца за ратне злочине, ту одлуку је прокоментарисао речима да су „одлучивали неки други разлози а не право и правда”. Извор: Политика