Правда

Не кара мајка сина што се клади, већ што се вади. По овој народној пословици би се, отприлике, могли описати последњи потези украјинских власти на челу са председником Петром Порошенком. Од када је постао шеф државе, иако је био успешан бизнисмен, Порошенко се показао као неуспешан и неумешан политичар. Трпео је пораз за поразом. Украјина је данас на ивици слома. Буџетска конструкција је неодржива, незадовољство унутар земље расте, гривна континуално губи вредност, све је теже контролисати регионалне тајкуне и лидере. Највећи ударац Порошенко је задобио у окршајима на истоку земље. Украјинске оружане снаге су у последњих годину дана претрпеле два тешка пораза. Први приликом опкољавања и чишћења такозваних џепова у граничном појасу ка Русији, а други у Дебаљцеву. Иначе, у Дебаљцеву се после пораза у "џеповима" кијевска власт такође "вадила". До данас се нису опоравили од тога. Са друге стране, у Донбасу и Луганшчини је формирана војска која броји нешто испод 30.000 војника, пристојно наоружана, силно мотивисана и са стеченим искуством. Уз то, саветодавно и логистички помогнута од стране Русије. Посматрајући све наведено, лако се долази до закључка да украјинске снаге немају више са чим да ратују. Без обзира на материјалну и саветодавну помоћ коју им последњих месеци даје НАТО. Због тога је и Димитрије Јарош, лидер злогласног "Десног сектора" позвао на формирање "добровољачке армије". Тако ће и Украјина добити своје домобране. Али, као да Порошенку нису били довољни сви досадашњи порази, он креће у нови поход. Последњих десетак дана интензивирани су напади на делове луганске и доњецке области, довлачене су тешке хаубице и вишецевни бацачи ракета у до јуче демилитаризовану зону, окршаји постају све жешћи и обухватају све већу територију. Поред тога, председник Украјине је потписао и закон о раскидању споразума са Руском Федерацијом о транзиту војника ка Придњестровљу. Пошто ће сада бити онемогућена замена и редовно снабдевање руских војника који чувају мир у најнестабилнијем делу Молдавије, овим чином се покушава "извоз" рата и на територију југоисточног суседа. Наравно, западни медији за почетак нове ескалације насиља у Украјини хорски оптужују Владимира Путина. Не више ни Русију, већ њеног председника - лично. Несумњиво, Русија помаже снагама самопроглашених народних република - Луганске и Доњецке, али је далеко од тога оно што Запад жели да учита - да Русија директно учествује у рату. Такође, у овом тренутку је тешко назрети и један разлог због којег је Москви у интересу наставак сукоба. На крају, то су исти они медији, и најчешће исти они новинари који су тврдили како Садам Хусеин има хемијско оружје, а да Башар Асад наређује прогон и стрељање цивила у северним деловима Сирије. Русији, као и од ње спонзорисаним народним републикама на истоку Украјине је у интересу да се споразуми из Минска спроведу до краја, да се усвоји нови Устав Украјине којим ће бити омогућена суштинска децентрализација и да од Новорусије буде формирана нова "Република Српска". Тиме се спречава и чланство остатка Украјине у НАТО-у, и стичу услови за укидање санкција, и легитимизује позиција Доњецка и Луганска. За Русију и Новорусију рат није (једино) решење. Зато је и њихова одговорност за његов наставак мала. За отварање новог круга кризе је највише одговоран Петар Порошенко. Који то чини мало на наговор својих западних савезника (или налогодаваца), а мало и да би покушао да сакрије све досадашње поразе и катастрофално стање у земљи. И да, то би му још пошло за руком, ако би извојевао победу. Али, има ли он уопште изграђену резервну варијанту: шта ће ако доживи нови дебакл? Шта ће ако ово "вађење" прође као и претходно у Дебаљцеву? Не он као појединац, већ Украјина као земља, Украјинци као народ! Нови пораз може значити и крај Украјине и велику унутрашњу дестабилизацију коју нико неће моћи контролисати.

Прочитајте још:Санкције Путину су — заувекШта значи бити Рус

Извор: Вечерње новости