Правда

Ако је било имало сумње у изворе који су за јучерашњи „Њујурок тајмс” рекли да се Пентагон спрема да пошаље тенкове, пешадијска возила и друго тешко наоружање у балтичке и источноевропске земље – после потврде да Пољска већ најмање месец дана преговора о томе са САД – више је нема. Јуче је, наиме, пољски министар одбране Томаш Шемоњак рекао да Пољска води преговоре са САД о размештању америчког тешког наоружања на свом тлу. „Водимо такве преговоре с Вашингтоном. О томе сам разговарао током своје последње посете у САД, 19. маја, с америчким колегом Ештоном Картером”, рекао је Шемоњак за агенцију ПАП, реагујући на чланак у „Њујорк тајмсу” о размештању америчког тешког наоружања у земљама источне Европе. Он је додао да су САД обећале да ће ускоро бити донета одлука о томе. Позивајући се на америчке и званичнике савезника САД, лист је навео да би то, у случају да се предлог одобри, било учињено како би „одвратило могућу руску агресију у Европи”. Према поузданим изворима овог листа, очекује се да ће предлог одобрити амерички секретар за одбрану Еш Картер и Бела кућа пред састанак НАТО министара у Бриселу овог месеца. То би био први пут од хладног рата да САД стационирају тешку војну опрему у новим чланицама НАТО-а у источној Европи, које су некада биле део Совјетског Савеза. Предлог предвиђа да опрема довољна за око 150 војника буде ускладиштена у свакој од три балтичке државе – Литванији, Летонији и Естонији, док ће опрема довољна за потребе батаљона од око 750 војника бити стационирана у Пољској, Румунији, Бугарској и можда Мађарској. Само неколико дана по објављивању великог истраживања јавног мњења у кључним земљама чланицама НАТО-а, испоставило се да трећи Буш, који је у трци за председника, говори управо оно што већина Американаца жели да чује и што администрација чини. Наиме, према истраживању америчког института за испитивање јавног мњења „Пју”, које је објављено прошле недеље, управо су Американци најрасположенији за војну акцију уколико би Русија напала неку чланицу НАТО-а или савезничку државу.

Европа није за рат

Анкетом је обухваћено више од 11.000 грађана у осам земаља чланица НАТО-а: САД, Великој Британији, Канади, Француској, Немачкој, Италији, Пољској и Шпанији, као и у Украјини и Русији. Једино јавност у САД и Канади у натполовичном проценту мисли да би њихове земље требало да предузму војну акцију. На питање да ли НАТО треба да употреби војну силу да би одбранио савезничку земљу ако би је напала Русија, 56 одсто Американаца је одговорило потврдно и 53 одсто Канађана, док толико, па и више, Немаца (58 одсто) сматра да не би требало да интервенишу. Напротив, војну интервенцију у Немачкој би подржало само 38 одсто испитаника. Нису само Немци мање „ратоборни” од грађана са северноамеричког континента. И остали Европљани би у односу на војну дали предност слању економске помоћи, конкретно, у случају Украјине. Од Американаца су само Италијани били мање склони да пошаљу економску помоћ у Украјину – њих 62 одсто, док су највољнији за слање економске помоћи били Пољаци и Шпанци – чак 77 одсто.

Слање оружја

Ако америчка администрација усвоји предлог о слању наоружања у балтичке земље, односно у близину границе са Русијом, показаће се да за то има подршку својих грађана, јер су на питање о слању оружја украјинској влади у Кијеву опет највећу подршку дали Американци (46 одсто) и Пољаци (50 одсто). У свим осталим земљама савезницама мало њих верује да би НАТО требало да пошаље војну помоћ украјинској влади. Ова мера јако ниско котира, посебно међу Немцима (19%), Италијанима (22%) и Шпанцима (25%). Уз то, ако се изузму Пољаци, тек се мање од трећине изјаснило за пооштравање санкција Русији. Ипак, већина јавности жели да задржи санкције на постојећем нивоу (49%), док је за смањење 15 одсто. Као што се види из досадашњих одговора грађана на питања поводом ситуације у Украјини, не изненађује чињеница да је подршка НАТО савезу у Немачкој 2015. године евидентирана на 55 одсто, што је за готово 20 одсто ниже у односу на 2009, када је износила 73 одсто. У истраживању је наведено да је овакав резултат последица тога што Немци у источном делу Немачке имају више него двоструко веће поверење у руског председника него грађани западне Немачке. Јавност чланица НАТО-а сматра да би Украјини требало у актуелној кризи послати економску помоћ, али с изузетком Немачке и Италије, већина сматра да би Украјина требало да постане чланица НАТО-а. Међутим, друге мере за решавање кризе добијају много слабију подршку међу овим савезницима, или бар показују већу поделу. Око половине Немаца (54 одсто), Француза (53) и Италијана (47) се противи могућности да се Украјина придружи ЕУ, док подршку дају Шпанци (65), Пољаци (60) и Британци (53).

Нека, доћи ће САД

Занимљиво је да многе савезничке земље нису вољне да подрже кључни члан Северноатлантског уговора, који подразумева да се напад на једног члана може сматрати нападом на све, те да остале чланице НАТО-а оружаном силом треба да бране нападнутог савезника. У свим анкетираним државама јавност више воли да мисли да ће САД доћи у одбрану савезника – просечно 68 одсто, него што су вољни да то сами урадe. Иво Далдер, бивши амерички амбасадор у НАТО-у и председник „Чикаго глобал аферса”, закључио је за „Њујорк тајмс” да ће „озбиљан напор захтевати да НАТО убеди своју јавност о потреби да се, уколико буде потребно, припреме за одвраћање руског напада”. Истраживање је само потврдило у јавности присутну сталну забринутост балтичких земаља које траже заштиту од НАТО-а потенцијалног од руског мешања.

Колико је коме Русија крива

Просек од 39 одсто јавности у чланицама НАТО-а сматра да је Русија главни кривац за сукоб у Украјини, док су на удаљеном другом месту проруски сепаратисти из Доњецка и Луганска, за које 18 одсто испитаника верује да су започели рат. Истраживање је показало да оштре разлике у Северноатлантској алијанси постоје и у погледу тога колико је Русија претња по суседне државе, изузимајући Украјину, како је наведено у питању. Од свих анкетираних, Пољаци су највише узнемирени – 70 одсто њих каже да је Русија велика војна претња, за њима следе Американци с 59 одсто, па Британци са 53 одсто. Немачка, која предводи мировни споразум, сасвим је на другом крају спектра: само 38 одсто Немаца је рекло да је Русија опасност за суседне земље, а само 29 одсто окривило је Русију за насиље у Украјини. Мали број свих анкетираних мисли да је украјинска влада крива за рат, као и западне земље, али је отприлике четвртина одговорила да не зна ко је крив. Позитиван утисак о председнику Русије Владимиру Путину наставља да расте током сукоба у Украјини, показало је истраживање. Али само у Русији. Знатна већина Руса одобрава начин на који Путин решава унутрашња и међународна питања. Ова подршка се одржава упркос томе што су Руси, у односу на 2014. годину, незадовољнији актуелном економском ситуацијом. Између 80 и 90 одсто, од око 1000 анкетираних грађана Русије, одобрава како Путин води међународну политику, односно како одржава односе с Кином (90 одсто), САД (85), Украјином (83), ЕУ (82), док подршка опада на питањима енергетске политике (73), економије (70) и корупције (62). Процентуално најоштрија критика је исказана по питању на који се начин руски председник бори против корупције (29 одсто), економије (23), енергетске политике (14), а незадовољних односима с Украјином је 13 одсто, ЕУ 11 одсто, а САД 10 одсто. Америчка агенција је дошла до резултата да је руски национализам све време на високих 63 процента – „оних који имају позитивну слику о својој земљи” – што је за 34 процента више него 2013, и 12 одсто више него у протеклих 12 месеци. Поред тога 69 одсто Руса сматра да је лоше што се распао Совјетски Савез, а 61 одсто сматра да делови других земаља заиста припадају Русији. Криза у Украјини је само додатно продубила обостране анимозитете између Русије и Запада. Само једна четвртина анкетираних јавности у НАТО земљама сада имају позитиван став према Русији. А само 12 одсто Руса дају позитивну оцену. Најгору слику о Русији имају Пољаци: само њих 15 одсто осећа наклоност. Сличан однос имају и Британци (18), а „најнаклоњенији” су Французи с 30, иза њих су Немачка и Италија с по 27 одсто. Путин у земљама НАТО-а одувек има низак рејтинг и у последњим годинама је додатно пао. Врх популарности је имао 2003. године, када је 75 одсто Немаца имало поверења да он води добру међународну политику, 54 одсто Канађана, 53 одсто Британаца, 48 одсто Француза, 44 одсто Италијана и 41 одсто Американаца. Данас, просечно мање од четвртине испитаника има поверење у његово вођство, од тога најмање Шпанци (6) и Пољаци (9). У свим земљама ови показатељи су знатно нижи него у 2014. години. Руски позитиван став према САД и Европској унији је такође пао за више од 30 процентних поена од 2013. године, пре почетка кризе. Половина Руса је рекла да је НАТО главна војна претња за њихову нацију. И Руси се у огромном броју (83 одсто) противе да Украјина постане чланица НАТО-а, а за улазак ове земље у ЕУ је мање неслагање, али ипак натполовично – 68 одсто.

НАТО подржава Украјину, али Украјинци желе више

Америчку истраживачку агенцију занимало је и шта мисле сами Украјинци о тренутној ситуацији, могућим видовима помоћи и начинима да се пронађе решење. Како је наведено, упркос озбиљним безбедносним ризицима у Украјини, истраживачи су успели да разговарају с грађанима у свим регионима (што по њиховој процени чини око 80 одсто становништва), изузев области Доњецка и Луганска, односно Донбаса који је под контролом проруских снага и Крима, који се после референдума припојио Русији. Скоро већина (47 одсто) Украјинаца изражава подршку преговорима с „побуњеницима” и Русијом, али да Донбас остане у саставу Украјине. Отприлике, око четвртина (23 одсто) сматра да је употреба војне силе у борби против сепаратиста најбољи начин да се оконча сукоб на истоку. Националне разлике у вези с преговорима и жељеним исходом показале су се и у истраживању као доминантне. Док већина Украјинаца ван Донбаса и Крима каже да Луганск и Доњецк треба да остану део Украјине, било у истом статусу у односу на владу у Кијеву као пре сукоба (51 одсто) или са добијањем веће регионалне аутономије (33 одсто), с друге стране, већина испитаника анкетираних у Русији сматра да ове две области треба да се отцепе, било да постану независне државе (35 одсто) или део Русије (24 одсто). Већина Украјинаца који живе изван Донбаса и Крима подржава пријем економске помоћи од западних земаља (71 одсто), улазак у ЕУ (67 одсто) и пооштравање санкција према Русији (65). Такође, више од половине, али за готово 20 процената мање од оних који мисле да је довољна економска помоћ, жели да НАТО у Украјину пошаље војну помоћ (54 одсто) и да се Украјина придружи НАТО-у (53 одсто). Украјинци на западу су много расположенији да Украјина уђе у НАТО (68 одсто), него они на истоку (34), при томе се мисли на источни део Украјине без Донбаса, односно крајњег истока земље. Готово исти однос је заступљен и поводом примања војне помоћи (66 одсто је „за” у западној, а 38 одсто у источној Украјини, без Донбаса). Међутим, Украјинци, ни западни ни источни, не желе да се придруже евроазијској економској унији са Русијом (82 одсто на западу и 61 одсто на истоку).

Прочитајте још:ОВО ЈЕ НАЈЈАЧЕ ОРУЖЈЕ ИКАД НАПРАВЉЕНО: А није Путиново! (ВИДЕО)ЗАХАРЧЕНКО: Украјина спрема напад на Доњецку Републику из два правца

Извор: Политика