Правда

Док се највиши представници двеју држава часте међусобним оптужбама и оштрим критикама, ни једна ни друга црква, ни СПЦ ни Католичка црква у Хрватској, нису се сетиле да позову политичаре да смире страсти и сачекају да се састану представници две цркве и једни другима кажу шта мисле о кардиналу Степинцу и његовој најављеној канонизацији. Наиме, још се не зна када ће иницијатива папе Фрање, да се о спорним деловима Степинчеве биографије разговара, бити спроведена у дело. Српска црква прихватила је папин позив на дијалог и потврдила то одлуком највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора да оформи посебну комисију за дијалог о спорним питањима из периода Другог светског рата. Не зна се, међутим, када ће представници две цркве разговарати о високом црквеном великодостојнику, Алојзију Степинцу. Није се то јуче сазнало ни од председника комисије СПЦ, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија. Представници две државе, међутим, подсетили су колики нас јаз дели у схватању Степинчеве улоге у Другом светском рату. Уколико је неко, којим случајем, заборавио да је Степинац за хрватску страну светац, а за српску страну најблаже говорећи – споран. Лавина у којој смо, сви заједно, поново постали „четници и усташе“, почела је изјавом министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина који је на комеморацији у Јадовну Степинца назвао усташким викаром. Хрватски политички врх јасно је ставио до знања да Вулинове речи сматра провокацијом, и то у сопственој кући, а председница Хрватске, Колинда Грабар-Китаровић, поручила је да се неће спуштати на ту „разину“ и да је провокатор Вулин – Вучићев проблем. У свом саопштењу, Надбискупски духовни стол у Загребу није осудио само српског министра, већ и сопствену владу због млаке реакције. Из врха Католичке цркве у Хрватској поручују да Вулин неутемељено повезује „Блаженика са убиствима људи и спомиње његово име у контексту страдања деце у концентрационим логорима“, али су изненађени да хрватска влада допушта изношење неистина и вређање хрватских грађана од стране представника друге државе. Полемика се даље наставила, када су новинари у Бриселу упитали премијера Србије Александра Вучића – шта мисли о Вулиновим изјавама. Додуше, Вучић је покушао да објасни да српска влада нерадо коментарише изјаве хрватских колега, и да искрено жели добре односе две државе. Али, Вучић је додао још нешто: – Ако мислите да у Србији или међу Србима пропагирате Алојзија Степинца као свеца, та пропаганда неће проћи. Такође се слажем да можда није изабран најбољи тренутак ни место да се о томе говори. Али, моја цела породица је страдала од усташког ножа. Ако мислите мени да кажете да је Степинац био светац, ја вам нећу поверовати, а сумњам да ћете наћи иједног Србина који ће у то поверовати – био је јасан Вучић. На његову изјаву, потом се осврнула хрватска шефица дипломатије Весна Пусић која је прокоментарисала да „Вучић има још већи проблем него што се раније мислило“. Степинац није само камен спотицања на клизавом политичком терену. Ни на нешто егзактнијем пољу науке, тачније историје, ствари не стоје много боље, иако је речник уљуднији, а мишљења аргументованија. Српски историчари уверени су да је кардинал Степинац био део Независне Државе Хрватске као поглавар католичке цркве у тој земљи, и то не њен тихи део и неми сведок догађања, већ активни учесник. Под тиме се подразумева да је био добро упознат са програмом НДХ у погледу решавања српског, јеврејског и ромског питања, да је позвао своје бискупе и свештенство да буду одани Павелићевом режиму, да ниједном није осудио постојање логора смрти на територији НДХ, да је учествовао, односно подржао, покрштавање православних Срба. С друге стране, хрватски историчари истичу да је Степинац био родољуб, а не Павелићев послушник, да је више пута протестовао против погрома над Србима, Јеврејима и Ромима, да је чак спасавао Србе, као и да је покрштавање користио као начин да некатолике спасе од усташког ножа.

Прочитајте још:ИЗИГРАЛИ БЕОГРАД: Насер Орић ће бити испоручен Сарајеву!ПОБЕДА: Европска Унија одустала од Резолуције о Сребреници!ЕУ РАЗОЧАРАНА НАЈМЛАЂОМ ЧЛАНИЦОМ: Хрватски национализам никад гори!

Две цркве, СПЦ и Католичка црква у Хрватској немају много другачије позиције од оних које су већ заузели политичари и историчари две земље по питању Степинца. У изјави хрватским медијима један огорчени католички хрватски великодостојник навео је да је спреман чак да иступи из цркве уколико Степинац не буде проглашен светим. Несумњиво је да је и за поједине српске архијереје, као и за Вулина, хрватски кардинал „усташки викар“ – без могућности помиловања. У таквом озрачју, дијалог који је папа Фрањо предложио, многи виде као повлачење ручне кочнице на путу ка канонизацији Степинца, како би се учинио уступак Српској цркви, али и Васељенској патријаршији и Руској православној цркви, које су поглавару Свете столице, такође, скренуле пажњу на контроверзну канонизацију. Повлачење ручне, међутим, не значи да се у једном тренутку неће убацити у стартну брзину. Иако се сви слажу да је сваки дијалог добар, тешко је замислити да ће из овог међуцрквеног сучељавања о Степинцу обе стране изаћи задовољне. Извор: Политика (Јелена Чалија)