Правда

Споразум из Минска стално се крши. Да ли је он потпуно безвредан? Плашим се да јесте. Ја сам од почетка имала велику сумњу у то да ли Минск 2 уопште може да допринесе одрживом миру. Сада се тачно види да сепаратисти, руковођени из Москве, немају никакв интерес за мир. Током моје последње посете Кијеву присуствовала сам конференцији за штампу ОЕБС-а. И тамо је јасно речено: страна која напада су сепаратисти и они не дају приступ сталној посматрачкој мисији ОЕБС-а. То конкретно значи да перманентно упућивање апела обема странама, посебно од стране западних Министарстава спољних послова, није оправдано. На који начин би се споразум могао спасити, односно како је могуће доћи до примирја? Једна страна нема интереса за примирјем и то је нешто што многи на Западу не разумеју. Ми знамо да Путин већ дуже време на украјинској граници гомила тешко наоружане јединице, а где ће бити употребељне, не знамо. Али, у сваком случају, све то иде у правцу дестабилизације Украјине. Народ је већ поптуно исцрпљен, на самом је крају. Број избеглих се и даље повећава, мада је на снази примирје. Хајде да причамо о стационирању америчких тенкова и тешког ратног наоружања у источној Европи. Понекад изгледа као да Путин мами Запад, посебно Американце који долазе врло близу њиховим границама, а онда упадају у замку. Има ли ту истине? И да и не. Јер, раније смо мислили да је то само игра. Али, ми сада наравно видимо, када погледамо рат у Украјини, да није у питању игра, већ да се ради о правој акцији. И то је психолошки моменат из угла америчког министарства одбране који могу да разумем, да покажу балтичким земљама, Пољској и Бугарској: Да! Ми смо ту, на вашој смо страни, шта год да буде. И то се мора сада урадити. И оно што се можда мора нагласати јесте то да се у Русији стално тврди да ниједан руски војник није укључен у борбе у Украјини. А то значи да је број погинулих на руској страни релативно мали. Али, ако би дошло до отвореног рата, Русија би имала значајне губитке и то би морала да објасни свом народу. А то није лако, посебно када се ратује против братске земље, као што је Украјина. Верујем да је за сада вероватно најбоље да се подрже Балтичке земље и друге земље у НАТО. И ако погледате, на пример, како Путин сада делује у Норвешкој. Рекла бих да Норвешка не представља агресивну опасност за Русију, али она ипак тражи сукоб. Исто тако је и са Финском. То су такорећи све мирољубиве суседне земље, а Русија их ипак напада. Ту постоји један моменат у руској унутрашњој политици, да заиста циљано привуку непријатеље на саму границу. Али, госпођо Фон Крамон, шта се крије иза тога? Путин ваљда не жели озбиљно рат - трећи светски рат? Он неће светски рат, али има интереса да збије редове у сопственој земљи. Он има огромне проблеме, и то не само економске, финансијске, већ наравно огромне структуралне проблеме. А рат против злих непријатеља: Сједињених Држава, против НАТО, против фашиста; и шта се све не провлачи по медијима последњих 14 месеци, то је то што збија редове и што му осигурава моћ. На то се мора добро обратити пажња, и у овом тренутку. Брине ме и финансирање екстремно-десничарских и десно-националистичких странака у Европи. Он тражи антиевропске, антизападне и антилиебералне снаге и систематски их подржава. И то у комбинацији са 30 процентним повећањем наоружавања које траје од 2008, што је наравно претња за суседне земље. Ми једноставно морамо да будемо спремни на оно што долази из Русије, и уверена сам да морамо наше медије боље да оспособимо за информативни или пропагандни рат који још прети из Москве. Ја не верујем да ће доћи до отвореног рата, али сам уверена да Путин покушава да уништи Европску унију - у овој форми изнутра. Има доста тачака у ЕУ које му за то могу послужити, има пуно слабих земаља које тренутно може систематски да искористи за свој циљ.

Прочитајте још:Председник ЛНР демантује Порошенка: Украјина не ради на аутономији ДонбасаКарден: НАТО води свет ка новом хладном рату

Извор: Дојче веле