Правда

Лист подсећа да је пре 101 годину на улицама Сарајева убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, и указује да, иако тај догађај на почетку није привукао велику пажњу, шест недеља касније Европа је била у рату. Одлука грчког премијера Алексиса Ципраса да одржи референдум на којем ће се Грци изјаснити о предложеном споразуму са повериоцима, има, како се каже, велики потенцијал да постане нови „сарајевски моменат“. Криза се не односи само на банкрот Грчке, иако је то реална претња, а није у питању ни чињеница да су кредитори “претерали“ у преговорима, иако сигурно јесу. У питању је будућност самог евра. У наредним данима ће се сигурно доста говорити о грчкој ситуацији, а три водећа европска преговарача – представница Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард, Жан Клод Јункер из Европске комисије и Марио Драги из Европске Централне Банке – надају се да ће Ципрас изгубити на референдуму заказаном за недељу. У том случају, грчка владајућа коалиција Сирза морала би да одржи изборе, а повратак владе предвођене рецимо Новом Демократијом, партијом десног центра, отворио би могућност да Атина пристане на захтеве тројке. Међутим, не постоје гаранције да ће се ово дестити, наводи лист. Представници тројке су прошле недеље били уверени да ће Ципрас прихватити финални предлог, али су погрешили. ММФ, ЕЦБ и Европска Комисија су направили фаталну погрешну процену и сада немају контролу над ситуацијом. Претходних недеља грчке банке остале су отворене само захваљујући томе што је Драги обезбедио средства за компензацију токова капитала, а јучерашња најава хитног привременог затварања банака и контроле капитала показује колико је ситуација озбиљна. И док Немачка тражи хитно окончање помоћи за ликвидност наводећи да европски порески обвезници не би требало више да буду изложену ризику изласка Грчке из еврозоне, ЕЦБ оклева да донесе одлуку, која би недвосмислено била политичка, а којом би се појачао притисак на грчке банке. У сваком случају, Грчку очекује седмица неизвесности. Ципрас је јуче предузео, чини се, неизбежан корак у циљу контроле банака и спречавања одлива новца из земље, а влада такође припрема планове за случај напуштања еврозоне. Ципрас и министар финансија Јанис Варуфакис кажу да иако им то није жеља или намера, ако резултат референдума подржи став владе, друге алтернативе неће бити.

Прочитајте још:Наземроаја: У Македонији и БиХ руше Евроазијски СавезСУДЊИ ДАН: Ово је наследник Терминатора у руској армији

У међувремену почела је и игра сваљивања кривице. Кредитори тврде да су понудили Грчкој договор који би јој обезбедио будуће финансирање у замену за реформе и буџетске уштеде што би убрзало економски опоравак земље. И док Кристин Лагард упозорава да Грци неће добити другу понуду и да исти услови неће важити и након референдума, грчки званичници одбијају предлог тројке као „понижавајући ултиматум“. Да је Грчка изван евозоне, ММФ би саветовао Атину да девалвира своју валуту, а кредиторе да пристану на мању отплату дуга. Ова опција, међутим, није могућа за Грчку. Девалвација није могућа, а европске владе не прихватају идеју отписа дугова, тако да је једино решење за Грчку смањење плата и пензија. И док у САД или Великој Британији постоји могућност преноса средстава, рецимо из развијенијих у мање развијене области, у еврозони то није могуће, наводи „Гардијан“. Европској унији су приступиле и оне земље које тешко могу да се изборе са јаким економијама попут Немачке, а пакт за стабилност и економски раст, осмишљен ради обезбеђивања заједничких мера буџетске контроле, лоша је замена за фискалну унију, оцењује лист. Од самог почетка било је очигледно да је једини механизам за земљу у озбиљној економској кризи ригорозна штедња. Пример Грчке, како се истиче, показује шта се деси када политика нађача економију. Уколико Грчка напусти еврозону, срушиће се идеја о евру као неопозивој валути, а свака влада која западне у кризу убудуће ће имати грчку опцију девалвације као алтернативу ригорозној штедњи. Једнако важно је и да ће финансијска тржишта то знати па ће вршити притисак на рањиве земље. Због тога је Грчка заправо егзистенцијална криза еврозоне. И мада би одговор на то могао да буде да је Грчка мала, безначајна земља, а евро снажан као јединствена валута, дипломате у европским престоницама крајем јуна 1914. имале су веома сличан став, закључује лист. Извор: Вечерње Новости