Запад не верује у потпуно неутралну позицију Србије када је реч о понашању Русије око резолуције и очекују да ће о овом питању имати шта да каже и Ангела Меркел, која у Београд долази 8. јула.
Србија и Русија нису направиле никакав аранжман и договор о међусобној помоћи око важних питања две земље на међународном плану, тврде извори у државном врху Србије поводом вести да је руска делегација у Уједињеним нацијама поделила свим чланицама Савета безбедности нацрт своје резолуције о Босни и Херцеговини, као контрапредлог британском документу о Сребреници. С друге стране, дипломатски извори пак кажу да Запад не верује у потпуно неутралну позицију Србије када је реч о понашању Русије око резолуције и очекују да ће о овом питању имати шта да каже и немачка канцеларка Ангела Меркел, која у Београд долази 8. јула. На питање да ли ће Русија заузврат од Србије тражити неку услугу, извори у власти су одговорили да верују да се то неће догодити, да Москва може то да покуша, али да то ни за њу не би било добро, и да Београд није имао никаквих индиција да ће се Русија одлучити за овај корак. У разматрању тога шта би Русија заузврат могла да тражи од Србије, треба узети у обзир оно што је приликом недавне посете Београду говорио председник Одбора за међународне послове Државне думе Руске Федерације Алексеј Пушков. Он је рекао да је Србија једна од ретких земаља која није подржала увођење санкција Русији и изразио наду да ће Русија имати подршку Србије када се у јануару 2016. буде одлучивало о укидању санкција. Пушков је пренео да Русија такође очекује подршку Србије у Парламентарној скупштини ОЕБС-а у Хелсинкију, на којој ће бити представљени нацрти резолуција о супротстављању неонацизму и о укидању санкција ЕУ Русији. Како је тада саопштено из српског парламента, Пушков је истакао да је за Русију приоритет поштовање Минског споразума и нормализација ситуације на истоку Украјине, што је предуслов за отпочињање процеса укидања санкција. Према спекулацијама које су се могле видети у медијима, помоћ Русије око резолуције о Сребреници повлачи за собом и одређена очекивања Москве и то да се Србија не прикључи НАТО-у, да дозволи нове руске инвестиције и да, као председавајућа ОЕБС-а, пружи помоћ Кремљу у решавању украјинске кризе. Став Запада, односно Немачке као најмоћније земље ЕУ, о односу Србије према "геноциду у Сребреници" могао се видети још 2012. када је у Београд стигло такозваних "седам услова Бундестага за почетак преговора са ЕУ". У једном од њих се јасно каже да "иако је Србија протеклих година предузела видљиве кораке у превазилажењу прошлости, потребно је даље напредовање", а да је "корак уназад" изјава да у Сребреници није било геноцида. Бундестаг очекује јасне сигнале у правцу наставка помирења у региону. Како Бундестаг даје сагласност својој влади у доношењу позитивних одлука које се односе на даље проширење ЕУ, у овом случају напредак Србије у интеграцијама, осим "нормализације односа са Косовом", на начин како га дефинише Берлин, јасно је да се од Београда још тада очекивало јасно одређење Србије и по питању "геноцида у Сребреници". Садашњу иницијативу Москве да поднесе контрапредлог резолуције у СБ УН индиректно је медијима потврдио саветник руског Министарства спољних послова Анатолиј Капустин. Он је за руски портал Спутњик изјавио да до 7. јула може бити још предлога резолуција. "Гледа се зависно од тога кад су и којим редом стизали нацрти резолуција, али може бити још неколико предлога резолуција. Циљ неколико нацрта је увек један - да се скине онај који је неприхватљив, а ако се појави још предлога, да се они обједине у један. У таквој ситуацију може се десити да у гласању ниједан неће добити већину гласова. То је смисао предлагања таквих пројеката, којих може бити неколико", каже Капустин. Британску резолуцију о Сребреници оспориле Кина, Русија и Венецуела, а консултације се настављају ове недеље. Сарадници Саманте Пауер, амбасадорке САД у УН, рекли су да се детаљи консултација неће износити у јавност до 7. јула, када је заказан брифинг у СБ УН. Ипак, након тога су београдски медији објавили незваничну информацију о томе да је Москва уложила контрапредлог, те да је Министарство спољних послова Србије поново послало писмо сталним чланицама СБ. Такође се спекулише и да британску резолуцију подржава осам од петнаест чланица СБ, као и да Британија очекује помоћ од Новог Зеланда, који 1. јула преузима председавање СБ.
Подршка Дејтону
Идеја Русије је да СБ УН још једном потврди подршку Дејтонском споразуму и да се најоштрије осуде сви злочини почињени током сукоба у бившој Југославији. Сталне чланице СБ-а би, према писању медија, одмах требало да почну консултације о нацрту који је Москва доставила. Како медији сазнају, у руској резолуцији се поименце не наводи Сребреница нити било који други злочин, већ се осуђују сви ратни злочини почињени на простору бивше Југославије деведесетих година.
Иванић упутио писмо
Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић изјавио је у Бањалуци да је као српски члан колективног шефа државе упутио писмо амбасадорима земаља чланица СБ УН и затражио да се не усвоји резолуција о Сребреници. Казао је да се на овај корак одлучио јер о резолуцији нема консензуса у Председништву БиХ те да стога не види ни смисао њеног сазивања.
Прочитајте још:
Извор: Курир
