Правда

Испричан из перспективе три приповедача – жртве, сведока и кривца – роман „Псеће године“ проблематизује појаву нацизма у монументалној, епској панорами догађаја и ликова. Успон и пад Трећег рајха из перспективе жртве, сведока и кривца. У малограђанској средини града Гдањска двадесетих година прошлог века два дечака, полу-Јеврејин Еди Амзел и аријевац Валтер Матерн, постају побратими ритуалним мешањем крви. Њихове дечачке подвиге прати верна керуша Зента, која ће оштенити Хараса, будућег оца овчара Принца, Фиреровог љубимца. Године одмичу, пријатељство младића и даље је снажно и искрено, а онда на власт долазе нацисти. Амзел је талентовани уметник који стварност коментарише стварајући страшила по лику људском. Нападају га деветорица младих припадника СА и избијају му зубе. Један од њих је – Матерн. Псеће године су сада у пуном замаху: марширају право у рат. На сцени се не мењају играчи све док Принц коначно не напусти свог господара – јер и псу може бити доста свега. У послератним годинама и Матерну је свега доста. Заједно са Принцом он креће у потрагу за починиоцима нацистичких злодела и својим изгубљеним побратимом Амзелом. Матерн је невин, он је антифашиста, други су ти који су криви иако их је талас просперитета Западне Немачке наизглед опрао. Гинтер Грас је рођен у Гдањску 1927. Отац му је био протестанстке вере, а мајка католкиња пољског порекла. Са четрнаест година приступио је Хитлеровој омладини, а с петнаест је био добровољац у подморничкој служби. Прву збирку песама објавио је 1956. Затим су уследиле позоришне драме и романи „гдањске трилогије“: „Лимени добош“, „Мачка и миш“ и „ Псеће године“. Гинтер Грас је био ангажован и у Социјалдемократској партији Немачке. Његов богат књижевни опус донео му је бројне угледне књижевне награде и интелектуалне почасти. Године 1999. добио је Нобелову награду за књижевност. О стваралаштву нобеловца Гинтера Граса и његовој књизи „Псеће године“ у петак, 3. јула од 18 сати у Делфи Цафéу у СКЦ-у говориће Иван Ивањи, Грасов дугогодишњи пријатељ, писац и преводилац, проф. др Николина Зобеница, шеф Одсека за германистику на Филозофском факултету у Новом Саду, и Андреј Ивањи, новинар. Биће речи о политици која је била важан део Грасовог живота, о односу Гинтера Граса према Титовој Југославији, Србији и бомбардовању, о томе зашто је Гинтер Грас дуго крио своју улогу у Трећем рајху, зашто је био против уједињења Немачке, али и о књижевним темама, где је место Гинтера Граса међу писцима друге половине XX века, причаће се и о симболици у роману „Псеће године“. На трибини ће  говорници открити и зашто се „Лимени добош“ у Немачкој продавао „испод тезге“ али и какв је био Гинтер Грас као отац, деда, прадеда и кувар.

Прочитајте још:„Белег на души“ роман о психичком насиљу у браку

Извор:Правда/Марија Гојковић