Правда

Писмо од 19. маја које је објавио новинар Ерик Зуесе открива да се председник украјинског парламента Владимир Гројсман обратио отправници послова америчке амбасаде у Ослу и вршиоцу дужности америчког амбасадора у Норвешкој Џули Фурута-Тоји. Из објављеног документа се види да постоји договор између Украјине и САД да се изврши притисак на норвешки Нобелов комитет да номинује Порошенка за Нобелову награду за мир за 2015. годину, али и извесно незадовољство Украјине напорима које су до сада учиниле САД. „Ценимо напоре које сте учинили да Петро Порошенко буде номинован за Нобелову награду за мир”, наводи се у писму. Међутим, додаје се: „Ипак, ми сматрамо да подршка два члана Нобеловог комитета није довољна и није у потпуности у складу са нашим претходним договорима.” „Осим тога, постоји пет чланова одбора, а за номинацију је неопходна подршка њих троје.” „Очекујемо додатне напоре у циљу придобијања подршке Берит Реис-Андерсен, Ингер-Мари Итерхорн и нарочито председавајуће Нобеловог комитета Каси Кулман Фиве. Препоручујемо вам да искористите информације које ћете добити из Немачке. Ваше колеге у Берлину су нас уверили да ће ускоро бити достављен досије америчкој амбасади у Ослу. Од изузетног значаја је за господина Порошенка да добије чврсте гаранције да ће 2015. бити награђен Нобеловом наградом за мир јер би то показало да светска демократска заједница пружа једногласну подршку украјинском интегритету. Помоћник државног секретара Викторија Нуланд је високо оценила ваш напор током њене посете Кијеву”, наведено је у писму упућеном америчкој отправници послова у Ослу. Новинар наводи да су три наведена члана комитета за доделу Нобелове награде за мир политички разнолика група. Госпођа Реис-Андерсен је из норвешке Лабуристичке странке, госпођа Итерхорн је из Прогресивне партије, а госпођа Фиве је из Конзервативне партије. Два члана који нису споменути у писму су Торбјерн Јагланд, чланови Лабуристичке партије (који је остао члан Комитета) и Хенрик Сисе из Конзервативне партије. Новинар је закључио да, „ако је ово писмо тачно, онда су та двојица особе на које се односи реченица из писма ’да је обезбеђена подршка два члана’”. У писму председника украјинског парламента се наводи и алузија на лош углед који је везан за комитет, а односи се на период од 2009. године, када је Нобелову награду за мир добио председник САД Барак Обама. После само девет месеци које је провео на дужности председника САД, у време када су САД биле ангажоване у два рата – у Авганистану и Ираку, као и током појачаних напада дроновима у Пакистану и Јемену – Јагланд је Обами доделио светску награду за мир. Образложење је гласило да му се додељује „за изузетне напоре у циљу јачања међународне дипломатије и сарадњу међу народима”. У марту ове године председник норвешког Нобеловог комитета Торбјерн Јагланд, који је и генерални секретар Савета Европе, није реизабран на функцију председника комитета, што је био преседан који се није догодио ниједном током 114 година, колико се ова награда додељује. До тада, наиме, ниједан председник Нобеловог комитета који је желео да и даље обавља ту функцију – није био смењен. Јагланд је на челу Нобеловог комитета био од 2009. године, а од те године вођене су полемике поводом доделе награде за мир Обами, кинеском дисиденту Љу Сјабоу и Европској унији. У то време је неколико скандинавских мировних активиста поднело захтев за кривичну истрагу против чланова комитета због непоштовања легата њеног оснивача. У писму које је у име Украјине упућено амбасади САД у Ослу чак се наводе и препоруке у виду подсећања како би САД могле да успеју у ономе што су, наводно, обећале Украјини. „Ми разумемо тешкоће с којима сте суочени када предлажете кандидатуру председника Украјине, зато вас молимо да ангажујете оне америчке сенаторе који су ефикасно сарађивали са комисијом 2009. године.” Портпарол председника украјинског парламента је, међутим, одбацио овај документ, назвавши га „100 посто лажним”. „Објављена информација је неистинита. Не постоји писмо са тим регистарским бројем које је заведено у секретаријату украјинског парламента”, рекао је Дмитриј Стољарчук. Новинар „Глобал рисерча” подсећа да је Порошенко ступио на дужност 25. маја 2014, пошто су „САД спонзорисале пуч у Кијеву и поставиле Арсенија Јацењука за премијера 26. фебруара те године”. Он је подсетио на прислушкивани разговор, који је касније објављен, у коме је помоћник америчког државног секретара за Евроазију Викторија Нуланд наложила америчком амбасадору у Кијеву 4. фебруара 2014. да се „Јац” именује за лидера хунте. Она је издала ту инструкцију телефоном 4. фебруара, а пуч се догодио 22. фебруара, Јацењук је постављен 26. фебруара и до данас је на власти.

Прочитајте још:Десни сектор затражио да се забрани геј-парада у КијевуСноуден: Исплатило се све што сам урадио (ВИДЕО)

Извор: Политика