Како је открио западнонемачки локални лист „Дилменер цајтунг”, овај кинески туриста нежељено је провео чак 12 дана у избегличком кампу у Дилмену у немачкој покрајини Северна Рајна Вестфалија само зато што није знао ни на енглеском ни на немачком језику да пријави нестанак новчаника, и то немачким службеницима у граду Хајделбергу, који се налази у покрајини Баден Виртемберг, око 360 километара јужно од Дилмена.
Још није сасвим јасно како је тачно господин Л., како је представљен у немачким медијима, завршио у Дилмену. Међутим, претпоставља се да је почетком јула приликом обиласка питорескног универзитетског центра приметио да му је нестао новчаник па се упутио у полицијску станицу да то пријави, али је грешком завршио у градској скупштини у центру Хајделберга. Тамо службеници очигледно нису разумели шта им он објашњава па су помислили да је у питању још једна избеглица.
Ни када су радници немачког Црвеног крста утврдили читаву збрку, нису га пустили на слободу Кинеза већ је провео још неколико дана спавајући на пољском кревету у избегличком центру
Кинески туриста је уредно попунио формулар који су му дали, што је заправо био захтев за добијање азила у Немачкој, и ту почиње његова двонедељна драма кроз немачки бирократски систем за који је он постао само још један од више од милион и по тражилаца азила који су у минулој години и по дошли у Немачку.
Према речима радника немачког Црвеног крста Кристофа Шлитермана, који је први открио ову забуну, кинески туриста је знао само кинески језик, а упао је у бирократску „машинерију из које није могао да изађе”.
„Провео је 12 дана у бирократској џунгли, јер нисмо могли да комуницирамо”, рекао је он, објашњавајући како је Кинезу, као и сваком другом тражиоцу азила, одузет пасош, узети су му отисци прстију, извршен је медицински преглед, а дати су му избегличка легитимација, храна и џепарац.
Потом је у Хајделбергу стављен у аутобус са групом избеглица и одвезен 300 километара северније у Диселдорф, где је после кратког боравка премештен сто километара даље у градић Дилмен.
„Он очигледно веома поштује ауторитете па је једноставно радио све оно што му је речено”, објаснио је за регионални јавни сервис ВДФ Шлитерман, напомињући да је брзо уочио тог човека јер се, како објашњава, по скупој гардероби „разликовао од других а био је крајње беспомоћан”.
„Осим тога, понашао се другачије од избеглица. Упорно је покушавао да исприча своју причу, али га нико није разумео. Стално је тражио да добије свој пасош назад, што је супротно ономе што ради већина избеглица.”
Шлитерман је покушао да разговара са њим, користећи се рукама и ногама, али како каже, увек је нешто остало „изгубљено у преводу”. Одлучан да сазна ко је овај Кинез, Шлитерман одлази да потражи помоћ у локалном кинеском ресторану где му препоручују телефонску апликацију која омогућава превод са мандаринског кинеског на немачки.
„Говорио сам на немачком у апликацију (на телефону), а телефон је преводио на мандарински. Али када је он одговорио, ја сам чуо чудан превод: ’Ја желим да идем у шетњу Италијом’”, рекао је овај радник немачког Црвеног крста, објашњавајући да је после коришћења апликације и доласка власника кинеског ресторана који му је уживо преводио утврђено да несрећни кинески туриста није хтео азил у Немачкој већ да је само хтео да настави пут даље ка Француској и Италији.
Међутим, ни када су радници немачког Црвеног крста утврдили читаву збрку, нису пустили на слободу Кинеза већ је он провео још неколико дана спавајући на пољском кревету у избегличком центру док службеници Савезне службе за миграције и избеглице нису проверили све податке и званично поништили његов захтев за азил.
„Немачка је, нажалост, бирократска земља. Од избијања избегличке кризе је очигледно колико је разгранат тај систем”, каже Шлитерман, чија упорност је заправо спасла Кинеза могућности да на разрешење његовог захтева и сусрета са званичним преводиоцем чека и до годину дана. „Био је то изузетан тренутак за све нас. Рекао је да Европа није оно што је очекивао.”
Ипак, кинески туриста није отишао бесан, нити је поднео жалбу немачким властима, већ се срдачно захвалио свима и наставио своје путовање.
Извор: Политика
