Алексис Ципрас мораће да смени неколико министара у својој влади, а можда и да распише нове изборе, јавила је Гардијанова дописница из Атине након што је у Бриселу пред грчког премијера на сто стављен немогућ избор: Или ће да излете из еврозоне, или ће морати да пристане да Грчка практично постане колонија европске бирократије на челу са Немачком.
Састанак 19 лидера еврозоне и даље је у току, а очекује се да ће се расправљати до касно у ноћ. Ипак, најважнији закључци су већ донешени на састанку Еврогрупе коју чине сви министри финансија еврозоне, а на ком је већина чланова одлучила да се покори жељама немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, који је отворено дао до знања да би му Грегзит био најдража солуција.
Захтеви Еврогрупе: Предајте нам имовину и допустите да одлучујемо уместо вас
Еврогрупа тражи од Грчке формирање приватизационог фонда, у који би се издвојила грчка национална имовина тешка 50 милијарди евра. Идеја је да се имовина распрода како би се покрили дугови, али оно што Грке посебно боли је чињеница да шефови еврозоне желе да им одузму суверенитет над властитим добрима. Фонд би, наиме, био стациониран у Луксембургу, а њим Грчка не би могла ни самостално да управља, већ би се све одлуке доносиле уз надзор ЕУ. На већину других уступака Грци су већ пристали, али овај захтев ће тешко прогутати. А то чак и није једина ствар коју Еврогрупа од Грчке тражи. Наређено им је и да, уколико желе да постигну какав-такав договор, до 15. јула (дакле у наредна три дана) прихвате пакет нових реформи којима ће се додатно срезати државна потрошња и редефинисати пореске стопе. Такође, Грчка би морала да се обавеже да никакве релевантне будуће законе неће доносити без претходних консултација са институцијама ЕУ. Политико је објавио и којих седам мера Грчка мора да усвоји у наредна три дана како би задовољила услове Еврогрупе: треба да израде нацрт о изменама стопе ПДВ-а, прошире базу за убирање пореза, реформишу пензиони систем, усвоје закон о грађанским парницама, заштите независност грчког статистичког завода ЕЛСТАТ, спроведу резове у потрошњи и имплементирају европску директиву о банкама, која прописује како ће се државе односити према угроженим финансијским институцијама. Еврогрупа од Грчке такође очекује да у "задовољавајућем временском року" спроведе приватизацију електричне мреже, реши проблем ненаплативих кредита, осигура независност канцеларије за приватизацију јавних добара, деполитизује грчку државну управу и допусти повратак Тројке у Атину. Такође, Еврогрупа тражи од Грчке да се из будућег пакета помоћи, уколико до њега дође, 10 до 25 милијарди евра издвоји за санацију банкарског система.
Може ли Ципрас да обезбеди већину у парламенту?
Све наведене реформе и резове мора да одобри грчки парламент, а питање је може ли Ципрас више уопште да прикупи већину гласова. Последњи предлог, којим је заправо изгласан управо онај пакет мера који су грчки бирачи на референдуму одбили, кроз парламент је успео да прогура, али притом је изгубио гласове 17 посланика из редова Сиризе, тако да је Ципрасова влада сада де факто мањинска. Проблем је што су међу "дисидентима" и два министра за које се може очекивати да ће већ сутра бити смењени. Ипак, уколико Ципрас не буде могао да обезбеди већину у парламенту, смене у влади неће му помоћи. У том случају једини евентуални начин да се предлог Еврогрупе прогура кроз парламент биће расписивање ванредних избора. Алтернатива је излазак из еврозоне, и то по моделу који заговара немачки министар Шојбле. Он предлаже да грчка узме "тајм-аут" од евра и врати се драхми на рок од минимално пет година. У том раздобљу би Грчка, према Шојблеовој визији, морала да опорави привреду, реструктурира дугове, и тек онда да се вратити у окриље еврозоне након што успе да се стабилизује. Осим што је, заједно са својим новим министром финансија Еуклидом Цакалотосом, присутан на групном састанку лидера еврозоне, Ципрас је у Бриселу током поподнева одрадио више билатералних састанака, а иза затворених врата разговарао је с Ангелом Меркел, Франсоа Оландом и Доналдом Туском.
"Ментално мучење" Ципраса
Детаљи тог састанка нису објављени, али званичник ЕУ који је разговарао с новинаром Гардијана под условом анонимности описао га је као "екстензивно ментално мучење". Меркелова, Оланд и Туск на састанку су наводно притискали Ципраса да пристане на услове Еврогрупе, а да притом уопште нису скривали да би Грчка у том случају морала да постане својеврсни штићеник еврозоне, без права да самостално одлучује о својој судбини. И чини се да је грчки премијер на то спреман. У Брисел је Ципрас дошао са ставом да је "договор и даље могућ, ако га све стране желе". Још једном је тиме показао да се заправо панично боји изласка из еврозоне, што је солуција за коју се Сиризина власт уопште није припремила, нити су грађанима објаснили шта би то заправо значило. Грчке банке у међувремену су и даље затворене, а такве ће, како се чини, и остати до даљњег. Европска централна банка сутра би грчким банкама требало да одобри одређену количину ванредних средстава, која би требало да буде довољна да се задржи тренутни режим, по ком Грци с банкомата могу да подигну 60 евра дневно. Грађани Атине у међувремену се још једном окупљају на централном градском тргу и протестују против додатних резова. Ништа им друго није ни преостало.
Прочитајте још:
Извор: index.hr
