Вашу књигу су сврстали под „chicklit“. Који би то жанр био на нашем језику, како бисте то описали? По некој дефиницији, чиклит је литература коју жене пишу за жене. А разликује се од других жанрова у којима такође жене пишу за жене по томе што има личнији, приснији тон и махом се пише у првом лицу. Одликује га хумор и лепршав стил, а радња се увек врти око главне јунакиње која упада у разне ситуације покушавајући да пронађе праву љубав. Морам да признам да ми се реч „chicklit“ не свиђа, јер ме асоцира на реч „chicken“ (кокошка). Радије бих сврстала свој роман у жанр „романтична комедија“. Додуше, не знам да ли тај жанр постоји у књижевности, али знам да постоји у кинематографији. И ту врсту филмова највише волим… Све у свему „Поново с њим“ је понекад меланхоличан, а понекад духовит љубавни роман у којем осим главне јунакиње и споредних ликова постоји и један врло упечатљив мушки лик, који у ствари носи целу причу. Без њега, главна јунакиња би тешко успела да реши своје проблеме. Можда је то разлог што се моја књига веома допада мушкарцима, у њој су пронашли хероја сличног команданту Марку или Блеку Стени, неког ко би могао да им буде узор и са ким лако могу да се поистовете.
Књига је писана у форми дневника, зашто сте се одлучили за такву форму? Писала сам дневник од своје једанаесте године, тако да је за мене то била најприроднија и најједноставнија форма изражавања. Следећи роман, међутим, неће бити у форми дневника.
Коме је намањена Ваша књига? Ко се највише проналази у њој? Књига је намењена свима онима који су у себи сачували зрно безазлености, веру у чуда и сећање на своје детињство. Радећи у школи, схватила сам да се рађамо добри, наивни и поштени, а да је живот међу одраслим људима оно што нас временом исквари. Докле год смо у школској клупи, донекле смо заштићени, али када једном изађемо из ње, практично смо истерани из раја. У школи се знају правила; зна се за шта ћеш добити казну, а за шта награду, зна се колико дуго траје час, које предмете ћеш имати ког дана, који наставник је попустљив, а који строг, и тако даље. У стварном животу, међутим, нема правила и често нема правде. Они који су слабије личности се прилагођавају, до те мере да током година изгубе свој интегритет и идентитет, а само веома јаке личности успевају да упркос повредама и ударцима остану неприлагођени, своји, као и да не склизну неком странпутицом. У мојој књизи има и оваквих и онаквих. Већина је негде између, делимично су се прилагодили, делимично нису. А има и крајности, на пример, Марија се чврсто држи саме себе каква је некада била, по цену да остане заробљена у прошлости. За разлику од ње, њен колега Влада се једва присећа ко је некада био и чега је све морао да се одрекне, само зато што је у једном моменту скренуо лево, а не десно или обрнуто.
Колико има Наташе у главној јунакињи Марији, а колико Марије у Вама? Марија личи на мене и ја личим на Марију, али нас две нисмо иста особа. За почетак, она има свој хороскоп - ја имам свој. Затим, ја сам првог дечка имала тек у осамнаестој години, а она се већ у тринаестој упустила у прилично озбиљну везу. Онда, њу је у том осетљивом добу неко повредио, а мене није. Самим тим, она има оправдање за своје понашање према мушкарцима, док га ја немам… Морам да признам да нисам много марила за туђа осећања све до своје двадесет осме године, када сам се први пут истински заљубила. Тек тада сам схватила да ћу морати да смањим свој огромни его ако мислим да задржим ту особу поред себе. Срећом, у томе сам и успела. Није било лако, али сам успела.
Марија све гледа кроз астрологију и прилично се бави анализом људи и ситуација, да ли мислите да понекад има склоност да претера у томе? Марија је крхка и несигурна особа која привидно добро функционише, али се заправо плаши одрастања и живота. Она се увек ослања на нешто или на некога. Има своје омиљене филмове који јој уливају наду да ће и њена прича имати срећан крај, има књигу Линде Гудман "Сунчеви знаци", која је њена Библија, а има и најбољег друга Лазу, који је њен глас разума. Међутим, временом ће схватити да немају сви филмови срећан крај, да астрологија ипак не даје одговоре на сва питања, као и да лако можемо да изгубимо некога ако смо превише себични и ако се бавимо само својим осећањима.
Главна јунакиња доживљава ситауције и ликове око ње на један начин, а заправо често је сасвим другачије и стално се дешавају обрти. Стичемо утисак да ће другима увек дати прави савет, док она сама прави погрешне процене. Зашто је то тако? Тако је код свих нас. Увек ћемо лакше сагледати туђу ситуацију, него своју. Увек ћемо пре сагледати решење за туђ, него за свој проблем. Зато и постоји она изрека: „Лако је другима делити савете.“
Прочитајте још:
Поред писања, бавите се и астрологијом, одакле то интересовање у Вама? Астрологијом сам почела да се бавим са непуне 24 године, и толико сам била усхићена том науком да се годинама ничим другим нисам ни бавила. Наиме, мене је одувек занимало зашто смо сви толико различити и зашто у истој ситуацији једна особа реагује на један, а друга на други начин. Читала сам све што би могло да ми помогне да постанем добар астролог, дакле и књиге из психологије, филозофије, медицине, астрономије. Пошто је интуиција духовни мишић, који постаје све јачи што га више користимо, током година сам постала врло интуитивна, а онако успут, неприметно, постала сам и добар психолог. И упознала сам много занимљивих људи које вероватно никада не бих срела да они у једном моменту нису од некога чули да „има једна мала, која опасно гледа у хороскоп“. Астролог ради нешто слично ономе што раде глумци – поистовећује се са особом којој тумачи хороскоп. Само тако, када пустимо енергију друге особе кроз себе, можемо да је схватимо, а онда и њој да помогнемо да схвати себе. То је суштина астрологије – не предвиђање догађаја, већ упознавање самог себе. А као што постоје добри и лоши глумци, тако постоје и добри и лоши астролози. Затим, добар астролог мора да има и много знања из разних других области, као и способност да га интегрише, повеже и у одређеном тренутку примени. Али, пре свега, треба да буде добар човек и да има племенит мотив, то јест, жељу да помогне људима. Све је то веома лепо објашњено у „Хипократовој заклетви за астрологе“. Саветујем свима који се баве астрологијом да је прочитају и науче напамет.
Пишете ли нови роман? Већ сам написала нови роман. Када ће се појавити у књижарама, не знам, јер то не зависи од мене, већ од планова моје издавачке куће.
Игор Ивановић: Од атентатора до аналитичара 
