Правда

Најпре су дозволили да по свету трубе потпуно анонимни шефови америчког ваздухопловства, да би се нешто касније пред Конгресом чуо глас шефа генералштаба америчке армије. По њима, Русија је најозбиљнија претња за САД. Човек мора да протрља очи на ово јер или нам долазе дивља времена или смо још дубље заглибљени у блато савезништва (са САД) него што и слутимо. Вашингтон је спреман за тучу, па и за више од тога. У међувремену, у Европи стичемо непоновљива искуства са водећом силом НАТО, савеза коме и сами припадамо. Ми, који смо некад наступали у циљу заједничке одбране, данас још само производимо ратове, доносимо јад великом делу света и чудимо се кад очајни људи из ратних зона које смо ми произвели у нужди беже код нас. Они гледају како су им управо тамо одакле је ова бездушна политика потекла врата херметички затворена – у Америци. Искуство које смо за протеклих 20 година стицали са великим источним суседом Русијом ни у ком случају не одговара ономе што данас о Русији чујемо из Вашингтона. Високи амерички званичници на разговорима код нас захтевају да их „верно следимо“ кад је реч о односима са Русијом. Ствари се заоштравају. Чак је и папа током недавне посете Балкану отворено говорио о следећем светском рату. Овакве изјаве из Америке понеће нас као бујица, јер они који би у нашој земљи морали да граде мишљење и вољу за одређене националне интересе ту државничку дужност већ дуже време не врше. Влада и парламент су постали безуби, а уместо њих владају тајни гремијуми, који немају никакву легитимацију бирача. Поводом 25-годишњице поновног уједињења Немачке, моји земљаци морали би да размисле зашто се Америка са савезницима још од Првог светског рата намерила на Русију. Др Франк Елбе, један од најближих сарадника некадашњег министра иностраних послова Геншера, пре пар недеља је у опширном интервјуу руској медијској кући Спутњик скренуо пажњу на то да највећи број покретача антируске политике из Вашингтона долази из породица које имају порекло из Русије. Какве то рачуне они желе да намире преко наших леђа? У којој мери је на Западу све на продају, могло је најбоље да се види на примеру пуча у Кијеву 2014. године. Ретко се виђало да је Запад тако издао своје вредности као у случају масакра на тргу Мајдан, или приликом спаљених жртава у Одеси или за време бедне инструментализације жртава из авиона обореног над Украјином. Какав смртоносни ризик се при томе преузима, видимо приликом маневара НАТО бродова пред вратима руске црноморске флоте или док атомски бомбардери САД лете у ваздушном простору Украјине, као и у операцијама попут оне назване „Врх копља“, у којој су учествовали и немачки војници, непосредно на руској граници. Питање је када ће и у Москви да на светло изађу сличне снаге као што је шеф Генералштаба Војске САД. Довољна је грешка једног пилота западног или руског авиона, па да се крене путем без повратка, после кога ће дискусија о кривици ионако постати неважна.

О аутору

Аутор је 33 године био посланик владајућих демохришћана у Бундестагу, државни секртетар у немачком Министарству одбране и потпредседник парламентарне скупштине Оебса. Један је од ретких немачких политичара који се 1999. године изјаснио против немачког учешћа у НАТО бомбардовању Србије.

Прочитајте још:ОДБРАНА ОД ОВИХ РАКЕТА ЈЕ НЕМОГУЋА: Путинова војска има страшније оружје од Сатане!ЗУРОФ: Степинац, свештеник масовног убице

Извор:vesti-online.com