Правда

Розину жељу да не седи више скрштених руку и уместо тога учествује у рату локални војни комесаријат првобитно је одбио, знајући колико се ситуација захуктала на фронту. Али након што је изгубила још два брата, Роза се наредне године коначно придружила руским снајперисткињама. Њихов број у то време већ се био попео на 2.484. “Кључна ствар у вези са совјетским снајперистима био је њихов утицај на свеопшти морал државе. Они су стварали ‘радничку атмосферу’, са ‘радничким херојима’”, наводи Дејвид Липман, аутор књиге “World War II Plus 75: The Road to War”. Упркос опште распрострањеном мишљењу Совјета да су жене биле бољи снајперисти због веће физичке флексибилности, препредености, стрпљења и способности да издрже борбене потешкоће боље од својих мушких колега, војни распоред и даље је нестрпљиву девојку држао што даље од фронта након што је завршила обуку на Централној женској снајперској академији. Али негативна искуства нису је одвратила од првобитних намера и убрзо након незадовољавајућег почетка, Шанина је започела врло кратак али значајан марш ка звездама. Можда се чини чудним или чак неморалним што се њена слава заснива на одузимању људских живота, али мора се имати у виду да се Русија тада суочавала са прилично тешком егзистенцијалном дилемом – поразити непријатеља или нестати са лица земље. У априлу 1944. године, у близини Витебска, Шанина је убила првог нацисту. У року од месец дана, тај број повећао се за 17. Под тешком артиљериском ватром, њени надређени наредили су повлачење, али је Шанина одлучила да игнорише наређење и придружи се пешадијској колони која је све даље напредовала. Али не само као снајпериста – помагала је у хватању немачких заробљеника, приликом чега је и сама задобила повреде. Ови подвизи донели су јој бројне похвале и Шанина је убрзо стекла широки углед не само међу својим колегама, већ и на Западу. Убрзо након тога вратила се у битку, борећи се у батаљону од 78 војника који се ускоро свео само на шест особа. Шанина је остала у животу, али не задуго. У јануару 1945. године, једна граната разорила је њен стомак и грудни кош. Било јој је тек 20 година. До априла рат је био готов. Поражена нацистичка Немачка била је у рушевинама, а Шанина осигурала наслеђе које ће се дуго памтити. За мање од годину дана убила је 54 војника, што је импозантна цифра ако се узме у обзир да је рекордер Аделберт Валдрон, старији водник америчке војске, током две године у Вијетнаму убио 109 особа, а Крис Кајл, припадник “Морнаричких фока” САД (Us Navy SEAL), током десетогодишње службе 225 људи. Укупно гледавши, совјетске жене снајперисти усмртиле су око 11.280 припадника непријатељске војске, али у Шанинином случају оно што је толико важно нису пуки бројеви. Мордекај Џорџ Шефтал, технички саветник серије “Dogfights”, приказиване на каналу “Хистори”, и аутор књиге “Blossoms in the Wind: Human Legacies of the Kamikaze”, истиче да је Шанинина решеност да се бори против нациста била толика да је била спремна да лично пише Стаљину, са молбом да је пошаље у прве борбене редове. “Та девојка била је толико храбра, решена и упорна да је њено одсуство на филмском платну просто запањујуће”, закључио је Шефтал.

Прочитајте још:Свака част, Орбане!РУСКИ АСТРОЛОГ СВЕ ПОГОДИО: Ово су његова предсказања, прочитајте шта нас још чека

Извор: Б92