Правда

Закон је споран зато што дефинише националну безбедност у широким оквирима - од финансија, преко политике, војске и сајбер-безбедности, па све до идеологије и религије - побуђујући страховање од већих ограничења слободе мишљења и грађанских права. Закон указује на водећу улогу Комунистичке партије у успостављању “централизованог, ефикасног и ауторитативног система управљања националном безбедношћу”, али не спомиње новосновану партијску Комисију за националну безбедност. Председник Си Ђинпинг, који води Комисију, раније је изјавио да би национална безбедност требало да буде свеобухватна и да се односи на војску, економију, технологију, животну средину и културу. Др Ева Пилс, стручњак за кинеско право са Кингс колеџа Универзитета у Лондону, каже да се тиме што се комисија не спомиње директно оставља отворено питање који би партијски орган био задужен за националну безбедност. Будући да закон не дефинише надлежни партијски орган, нити покушава да ограничи моћ партије, он потврђује њену врховну улогу у националној безбедности. Пилсова страхује и да дефиниција националне безбедности значи да “практично сваки аспект друштвеног и економског живота може да се посматра као питање националне безбедности, чиме се законом овлашћеним институцијама даје мандат да интервенишу.” “Мислим да закон одражава и нео-тоталитарну амбицију да се задире у било који сектор друштва”, рекла је она. Вилијам Ни из организације “Амнести интернешнел” изјавио је да је у свету уобичајена пракса да закони о безбедности буду “уско” и “прецизно” дефинисани, при чему се односе на конкретне претње. Али овај закон, сматра он, утврђује многе проблематичне концепте који немају готово никакве везе с националном безбедношћу, као што су очување “суверенитета интернета” путем цензуре, промовисање основних социјалистичких вредности, заштита од “нездраве” културе и ограничење слободе вере. “У последњих 30 година или дуже, кинеска влада је постепено давала људима веће слободе у областима живота које је сматрала неосетљивим”, каже Ни. “Чини се, међутим, да овај закон покушава да, у име националне безбедности, на агресиван начин реафирмише контролу над многим аспектима живота у Кини.”

Прочитајте још:Први Славјански батаљон ДНР-а: Позив на мобилизацију (ВИДЕО)Кремљ уништио планове Америке

Извор: Бизнис инсајдер, Блиц