Ангела Меркел била је прошле недеље у Београду, и то је, с много добрих разлога, пропраћено у овдашњим медијима као догађај месеца.
Пише:
Мирјана Бобић Мојсиловић Као и увек када су такве посете, у оваквим тренуцима, и у оваквим земљама у питању, народ је могао да види званичну верзију поткрепљену саопштењима о билатералним односима, узајамном разумевању, договорима о будућој чвршћој економској сарадњи, и, начелно, о условима, којих има много, а које земља попут ове треба да испуни да би добила прегршт похвала од канцеларке најмоћније земље Европе. Могли смо да видимо насмејаног српског премијера, и стидљиви осмех канцеларке Меркел, па чак и то како је кроз зубе изговорила да је питање Косова још увек нерешено, али нисмо могли да чујемо и неке друге примедбе о којима ми, можда, још увек ништа не знамо. Немица, ко Немица, хладне главе и без много емоција, објаснила је оно што је имала да објасни, а онда се, пошто је послужена традиционалним српским специјалитетима, које, као што је познато, Немци обожавају, још откако су их јели у Крагујевцу и на Кадињачи, упутила даље по региону, да објасни ко ће возити „мерцедес“, а коме је досуђен „варбург“. Било како било, волели смо Ангелу тих неколико дана, колико је и она волела нас. А онда, само неколико дана касније, Ангела је имала сада већ ноторни сусрет са палестинском девојчицом који је изазвао бројне реакције јавности. Наиме, канцеларка Меркел гостовала је пре неки дан у једној ТВ-емисији, у којој је била и 14-годишња девојчица из Палестине Рим Сахвил. Девојчица је имигрант, и иако већ неколико година живи у Немачкој, научила немачки језик и иде у редовну школу, она је, упркос томе, као и многи други имигранти, изложена опасности да буде депортована из Немачке са целом својом породицом. Девојчица се пожалила Меркеловој, али је челична канцеларка успела да је расплаче: благим гласом и леденим ставом објаснила јој је да је то политика немачке владе и да ће неки имигранти морати да буду депортовани из Немачке. Када се Рим Сахвил расплакала, Меркелова ју је мајчински помазила по коси и саопштила јој: „Нажалост, не могу ништа више да учиним за тебе“. Реакције јавности биле су поражавајуће по канцеларку. Проглашена је за безосећајну и сурову особу – и гле чуда, већ сутрадан Рим Сахвил, палестинска девојчица која је плакала због речи немачког Анђела, разумно је изјавила за медије да сматра да је то што јој је рекла Ангела Меркел сасвим О. К, и канцеларку је бранила онако како то може само имигрант који се плаши депортације. У реду, то је прича о Немачкој, о Меркеловој, о Европи данас, о имигрантима, али на неки невероватан начин, мене је подсетила и на причу о Србији. Сви смо ми Рим Сахвил. Србија је палестинска девојчица, у ствари. Читава ова јадна, напаћена земља. Сви смо ми Рим Сахвил, којима је Ангела Меркел, уз ћевапчиће и гибаницу, саопштила да је то све што она може да учини за нас: да нам објасни како стоје ствари, и како још увек нисмо добродошли тамо где желимо да колективно емигрирамо, да још увек нисмо испунили услове, да још увек не може да отвори преговоре, док не потпишемо предају Косова, не признамо геноцид у Сребреници, не створимо независну државу Војводину, не уведемо ГМО на велика врата, не распродамо у бесцење немачким компанијама и оно мало што је остало од фабрика, предузећа и природних ресурса, док не продамо изворе воде, не учествујемо у гашењу Републике Српске, не распродамо војску, док не проговоримо немачки, док не пристанемо да поново сви будемо пелцовани у истом дану, да нажалост, она више од тога не може да учини за нас, да ћемо остати у нашој колективној Палестини, и да Немачка сузама не верује. Али, што јес’, јес’, и нас је нежно и скоро мајчински помазила по глави. Али, није ово прича о Ангелином, ипак, меком срцу, ово је прича о нама. Дакле, морали смо сутрадан да је похвалимо. Морали смо да јој се захвалимо за све пацке које нам је упутила, морали смо да јој кажемо "хвала" за то што је без устручавања показала колико је незадовољна нама. Када си палестинска девојчица, то је цена која се плаћа.
Прочитајте још:
Извор: Вечерње новости