Правда

"У последња четири дана научио сам више о свету него у задњих, рецимо, годину дана", пише Давор који је према сопственом сведочењу, летње дане и ноћи уместо на мору проводио на мађарско-српској граници. "Прекршио сам неколико закона и протокола. Пољуљала ми се црно-бела слика света и по ко зна који пут схватио сам да је моћ дисперзивна", сведочи Давор и додаје да је осим једне Финкиње и Мађара, упознао и полицајца који му је потпуно неочекивано постао пријатељ и који је својим поступцима, помажући мигрантима, ризиковао не само свој посао, већ и посао својих колега. Он каже да неке догађаје којима је присуствовао није ни могао да фотографише, а апарат је одлагао онда када је људима требала помоћ. "Седео сам онда када ми је било неугодно да стојим. Причао сам када други нису гледали. Научио сам заиста шта се дешава у шумама на граници две државе." Како каже, присуствовао је готово надреалним сценама смеха, хистеричним сценама живота и оптимизма. "Иако мислим да је фотографија моћ, могућност да сви проговоримо о нечему о чему желимо, не знам данас, док ово пишем, шта да радим с патњом људи коју сам видео, осим да узвратим поглед и писану реч", каже Давор који каже да ово што се дешава није другачије од патње коју су проживеле избеглице по шумама бивше Југославије за време ратова.

Прочитајте још:

• МАЛО ИМ ЈЕДНА: Мађари праве две ограде!
• ЕУ ће помоћи Србији у вези миграната
• ДЕЈАН ЛУЧИЋ УПОЗОРАВА: Избеглице из северне африке су РАТНИЦИ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ!

Извор: Правда