Правда

Пише: Александар Михаиловић ЕУ званичници нам већ годинама и скоро свакодневно јасно стављају до знања да се Србија ускоро мора суочити сама са собом и по њима „једином“ одлуком, признање „К“, увођење санкција Русији, прихватање свеколике кривице за сва зла која су на просторима бивше ЈУ учињена у последње 24г, како би се тиме заштитили прави кривци и злочинци у разбијању и ЈУ и Србије, и прихватање НАТО као сталног госта. Један пут је ка ЕУ, „безалтернативан“, трновит и пун самопонижавања, где се на крају тог неизвесног пута обавезно губи свеколики идентитет, национални, политички, економски, војни, културни, обичајни, монетарни, добрим делом и територијални интегритет, док је други ка Русији и Евроазијској ЕЗ, без обавеза да се изгуби национални и сваки други идентитет, да се уђе у неки војни савез, или да се савез бави политиком интереса само мање групације, већ је искључива сврха истог економска сарадња која није везана само за Европу. Разумни постављају питања: Због чега је разбијана ЈУ ако ће сви у ЕУ, али 11 пута задуженији, социјално угроженији, правно неуређенији, посвађани, измучени ратовима и осиромашени, много мање занимљиви за развијени свет? Да ли у ЕУ има места за све, или само за изабране и по ком кључу, можда оном ко је спреман да санкционише Русију и јуриша на њу, да уђе у још већу и јачу осовину зла од оне коју памтимо из Другог Св.Р? Због чега се разбија Србија и на њеној територији прави мафијашки организована држава засејана плутонијумом и ОУ и тиме ствара опасно еколошкo, здравственo и ратнo жариште, ако ће и тај део у ЕУ? Ко ће да сноси последице овомиленијумских заблуда и лутања ако донесемо било коју одлуку, одрекнемо се Русије и економских повластица, па и заштите у СБ УН, што је до пуног изражаја дошло и недавно када је ветом одбачена понижавајућа и неприхватљива резолуција о Сребреници, или се одрекнемо КиМ, а ако то нећемо да урадимо, онда због губљења времена са ЕУ? Убеђен сам, више него икада после подношења Резолуције о Сребреници СБ УН од стране УК, и усвајања исте у ЕП и Конгресу САД, да никада нисмо били планирани за ЕУ и да ће нас поново ставити пред неку „рамбујеовску дилему“, а својеврсни доказ је и наношење нам огромне штете блокадом „Јужног тока“ и покушајем да нам се иза леђа направи друга траса која нас заобилази. Признали су закулисне радње, али, нашој власти је то признање безначајно и неопомињујуће. После организације срамно и понижавајуће неуспелог покушаја пуча у Македонији и скопског Мајдана, како би се власти у Скопљу дисциплиновале јер су изразиле спремност да прихвате трасу новог гасовода преко Турске, и још срамнијег неуспелог покушаја ликвидације Премијера Србије Александра Вучића, линчом каменовањем у Поточарима пре неки дан, свако иоле озбиљан би стао на лопту, погледао око себе и добро размислио шта даље, јер, то су очигледни сигнали да је намера била да се каменовањем и убиством Вучића изазове нови рат и крвопролиће, запали жариште мржње и екстремизма на Балкану, доведу проверени „елитни“ одреди ИСИС-а, које обучавају САД, што је недавно сам Обама обелоданио, и у том хаосу доведу на власт снаге на просторима Републике Српске и Србије које ће одмах прихватити све услове, као Порошенко, признање „К“, прихватање улоге геноцидног народа и кривице за све, уз вероватну обавезу доживотног плаћања ратних штета и репарација онима који су сецесијом разбили ЈУ и Србију, увођење санкција Русији и ограђивање од ње, чиме би се изгубила и сва подршка у СБ УН, и прихватање јарма новог светског поретка и улоге обичних ролиста за једнократну употребу, уз толерисање енормних пљачки природних ресурса Србије. На овим просторима је немогуће више запалити било који националшовинизам и екстремизам, јер, и у Хрватској се главе хладе, направили су за две године биланс давања и добијања од ЕУ и схватили да су „кратки“ за 30 милиона ЕУР и 11 пута задуженији, без иједне озбиљне индустријске производње, док те анализе СЛО још увек крије, али је непрестаним тензијама око вређања Мухамеда и инкубирањем ИД створена армија изманипулисаних „осветника“ која је неопходна и за дисциплиновање саме Европе. И у Европи је пуно „гунђања“ и „недисциплине“, не само у Грчкој, а чланице ЕУ и САД заједно дугују око 50.000 милијарди $ и € које једино ратом могу да покрију. Санкције Русији су пропале, иста је ојачала и оне су још више отежале економску и финансијску ситуацију у Европи. ЕУ и САД су сопствени стандард деценијама градиле и штампањем пара без покрића, тренутно се по 60 милијарди ЕУР месечно упумпава само на ЕУ тржиште, које су као инфлаторни капитал упумпаване и на друга тржишта, као инвестиције и јако скупи кредити којим се стављају финансијске омче „наивнима“ око врата. Да би државе биле неспособне и овисне о туђе инвестиције, због којих су принуђене да своје природне ресурсе стављају под њихову контролу и агресивну експлоатацију, морају бити мале и беспомоћне. Са великом ЈУ, организованом и правном државом и са привредом конкурентном на сваком тржишту нису могли, али, са разбијеном, истрошеном ратовима и пљачкашким приватизацијама могли су да раде шта хоће, уз финансирање оних који би за шаку власти и долара били сервилни и послушни, што је веома убедљиво описао Арчибалд, оперативац ЦИА, када је говорио о контрареволуционарном петооктобарском пучу. ЈУ је имала 23 милијарде $ дуга и пар милиона више запослених, конкурентну привреду на свим тржиштима, а њеним разбијањем овде је створено „тржиште“ за 130 милијарди $ кредита и уништена је комплетна велика производња, док су мале државице постале овисне о донације и туђу милостињу. Овомиленијумске српске власти су све подредиле ЕУ и гутале бројне кнедле, сместивши све наше проблеме у „фуснотицу“, са Р1244 на дну. Дошли смо до раскршћа када се не може више на две столице, тамо и онамо, и када ће српски народ морати да се определи којим путем даље. Док су УСА и ЕУ комадале ЈУ, да би је по деловима задуженим до гуше и опљачканим поново посвађане спајале у ЕУ, сигуран сам без Срба, уз бројна условљавања, док и даље комадају Србију и отимају јој најбогатије ресурсе, ОУ и плутонијум изазивају болештине и нестајање, не гледајући на узраст, са само обећањима да ће нас примити у своје скуте, Русија даје прилику да Београд буде једна од престоница Евроазијске ЕЗ, док Украјина пуца јер је Кијев такође требало то да буде. Најболније је да смо се опраштањем злочина над грађанима Србије и повлачењем тужби практично ставили на страну амнестирања злочинаца, сејача ОУ и трговаца и купаца људских органа Срба. На тај начин се уништавају и сопствена славна историја и часни преци брукају. Србија би била злоупотребљена у походу на Русију и православље па ће и притисци око увођења санкција Русији бити све већи. Намера је, уколико ту уцену не прихватимо, да се изазове „пролеће“ и подела Србије, очекивало се и позивом Шешељу да се врати у Хаг, а одлично су знали да он то неће, и у то незадовољство каналишу и велика социјална незадовољства, због којих је и саветовано рекетирање пензионера. Ни ово са таласима миграната није ништа случајно, јер, међу њима је вероватно и велики број екстремиста који ће на крају и остати на овим просторима. Тиме би ЕУ избегла да каже да никада нисмо били планирани као пријатељи Русије за њу, већ би кривица била на нама. У ту игру се укључују и „домаће снаге“ које целокупну кривицу сваљују не више само на Милошевића, већ и на комплетни српски народ, па неке тзв.НВО позивају и да се самопрогласимо „геноцидним“, што је срамно и поражавајуће, гурајући под тепих чињеницу да је тек 8г после Милошевића дошло до самопроглашења и услова за исто, заборављајући на Р1244. У истој функцији је био и напад на Диковића, Војску, све око медија и заштитника грађана, а сада и на Вучића кога у Европи хвале. Као део Евроазијског савеза били бисмо један од његових ослонаца на Балкану, усправна и слободна држава, раме уз раме са онима који нас нису санкционисали и рушили на бази лажи и превара. Избор је на нама, а одлука је неизбежна најдаље до пролећа 2016. године, јер, социјални, економски, финансијски, еколошки, мигрантски и свеколики проблему су све већи и већи и без снажног и радикалног заокрета у правцу подизања производње, пре свега пољопривредне, прерађивачке, инфраструктуре и енергетских потенцијала, се не могу превазићи, посебно не изазивањем хаоса и социјалног и политичког бунта који би по плану режисера требало да прерасте у грађански рат и коначно уништавање Србије! Нико нема мандат да на себе прими било коју и колику одговорност и због тога је референдум неопходан, нужан и обавезан. Извор: webtribune.rs