АТИНА - Грчки премијер и даље одбија да носи кравату, али је у свему осталом све мање налик радикалном левичару какав је био када је пре шест месеци освојио власт. „Изгубили смо оног момка у мајици са ликом Че Геваре”, каже за „Њујорк тајмс” један његов разочарани дојучерашњи присталица. Алексис Ципрас, међутим, великом брзином осваја нове гласаче, ако је веровати грчким аналитичарима који одскора о њему говоре као о прагматичном, вештом и популарном политичару, о популисти који је освојио политички центар и који у овом моменту нема ниједног правог ривала за власт у Грчкој.
Радикална политичка трансформација коју је у последњих месец дана доживео грчки премијер изазива огромно интересовање у иностранству, а поготово у Сједињеним Државама, које фаворизују отпис грчких дугова. Водећи амерички лист пише о Ципрасу као о творцу новог центра гравитације у грчкој политици, човеку који има шансе да постане веома битан политички лидер у својој земљи, јер уме да говори језиком социјалне правде и друштвених реформи. У међувремену, премијер оставља за јесен многа нерешена питања, од избора до сређивања ситуације у Сиризи. Приоритет су преговори са кредиторима о трећем пакету помоћи који никако да почну. Намерно или случајно делегација „институција” одлаже долазак у Атину. Прво су разлог биле авионске карте које нису купљене на време, затим захтеви да им се у Атини обезбеди сигурно место на коме ће моћи да преговарају. Наиме, с обзиром на то да су у питању тешке мере штедње које Грцима нису по вољи, преговарачи инсистирају на безбедној локацији. С друге стране, добро обавештени извори у Бриселу наговештавају да би Еврогрупа могла да се састане већ 11. августа како би се комплетирао трогодишњи програм за Грчку и Европској централној банци на време обезбедила исплата дуга од 3,2 милијарде евра из такозваног прелазног пакета Европског финансијског стабилизационог механизма. Да би трогодишњи пакет помоћи од укупно 86 милијарди евра заживео, грчкој влади остаје још много тога да уради и усагласи са европским стандардима. „Очекујем да Грчка испуни сва обећања, онако како то сада чине и да ћемо после тога имати миран период стабилизације“, изјавио је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и изразио уверење да је питање „грегзита” скинуто са дневног реда, али да опасност увек представља понашање парламента и спремност посланика да прихвате неопходне реформе. У сваком случају, преговори између Грчке и кредитора о трећем пакету помоћи који треба што пре да почну како би се испоштовали рокови неће бити нимало једноставни. „Да бисмо кренули напред неопходан је значајан напредак на плану реформи. Ми смо тек на почетку процеса, пред нама је тежак пут“, изјавио је портпарол ММФ Џери Раис и подвукао да је „потребан конкретан договор о ублажавању грчког дужничког терета са европске стране”. ММФ, који је учествовао у претходна два пакета, условљава своје учешће у овом програму смањивањем дужничког терета Грчке од преосталих кредитора јер сматра да само тако грчки јавни дуг може да буде одржив. Прогнозе стручњака су мрачне и већ ове године треба очекивати да земља поново потоне у рецесију уз негативни привредни раст од 2,5 одсто, да се повећа незапосленост, скок потрошачких цена после три године дефлације. Фондација за економска и индустријска истраживања, како пише лист „Катимерини”, наводи да је Грчкој неопходна дугорочна економска али и политичка стабилност, повратак поверења и равнотеже у кредитном сектору, без чега нема услова за привредни раст. Контрола капитала ће битно умањити економску активност Грчке. Већ сада је преко 11.000 грчких компанија преселило своје пословање у Бугарску, а исти број чека зелено светло од кипарских власти. Само за последњих шест година грчка предузећа су у бугарску привреду уложила око пет милијарди евра. Међутим, гувернер Грчке банке Јанис Стурнарас сматра да се ситуација у земљи битно побољшала и да ће у наредних десетак дана сви проблеми које је изазвала контрола капитала бити решени, да ће почети нормално пословање са иностранством. Већ од понедељка, Грци ће моћи уместо 300 евра недељно да са банкомата подижу 420 евра. Људи су на крају треће недеље од увођења контроле капитала врло стрпљиви, чекају у редовима да подигну новац и плате рачуне, нема великог незадовољства, иако је ово први пут да су се суочили са овако тешком и неизвесном ситуацијом.
Прочитајте још:ОДЛУЧИЛИ: Вучић и Изетбеговић ће се латити оружја!?ОПКОЉАВАЊЕ: Американци довлаче тече тешко наоружање у Мађарску!
Нестрпљење, нервоза и несугласице су, нажалост, присутни и очигледни највише у редовима левичарске Сиризе. Премијер Ципрас, који се нашао на удару својих најближих сарадника, суочио се са непослушношћу 39 посланика који су већ два пута гласали против или били уздржани када се одлучивало о реформама које су неопходан услов да би се покренули преговори са кредиторима о трећем пакету помоћи Атини, покушава да спречи распад Сиризе, бар – до јесени. По свему судећи, његова одлука да док преговори са институцијама не буду завршени не предузима радикалне мере, јер је већ променио састав владе, изазива полемике. У овдашњим политичким круговима и целокупној јавности све је више питања да ли Ципрас не може или не жели да реши проблеме у својој партији, зашто се не растаје са онима који су му пред очима целог света окренули леђа... Зашто „гледа кроз прсте” председници парламента која, очигледно, и поред свих критика које му је упутила и незадовољства посланика њеним радом, остаје до даљег на својој позицији. Најближи Ципрасови сарадници кажу да премијер жели да до јесени, док преговори са кредиторима не буду завршени, постигне прећутни споразум са левом платформом. Даље партијске размирице у овом тренутку могле би код кредитора да изазову сумњу да је влада уопште способна и спремна да испуни обећања, штетиле би укупном имиџу Грка, левице и биле добар разлог за опозицију која је до сада била помирљива, да – крене у офанзиву. Извор: Политика (Јасмина Павловић-Стаменић)