Правда

Ову тајну открива Војислав Туфегџић у својој књизи "Видимо се у читуљи - 20 година после". У територијалној трговини, с мапом БиХ испред себе, једино је Слободан Милошевић унапред знао шта се највише може добити. Већ први дан преговора, одржаних 1995. године, чланови делегација Хрватске и БиХ су били огорчени јер је само председник Србије у ваздухопловној бази "Рајт Патерсон" у Дејтону дочекан поздравом "Welcome president Milosevic"! Писане трагове за акцију коју је српска Државна безбедност извела уочи мировне конференције одржане у америчкој војној бази крај Дејтона крајем 1995, на којој је склопљен мир између зараћених страна у Босни и Херцеговини – илузорно је тражити. Велика је вероватноћа и да не постоје, као што су ретки сведоци упознати са околностима које су претходиле потписивању споразума којим је окончан рат, додаје Туфегџић. У јавности се очекивало да Србија, у већем делу међународне заједнице означена као главни кривац за ратове у бившој СФРЈ, за преговарачким столом буде у најлошијој позицији. Односно, да ће представници БиХ и Хрватске успети да остваре највећи број својих захтева. Међутим, по окончању преговора српска страна била је најзадовољнија постигнутим… Међутим, у територијалној трговини с мапом БиХ испред себе једино је председник Србије Слободан Милошевић унапред знао шта се највише може добити. Захтеви српске стране који су то надмашивали представљали су просто дипломатску игру и скривање сазнања шта ће на крају успети да издејствује. Детаљи из 2013. године са суђења Радовану Караџићу, председнику Републике Српске, оптуженом пред Судом за ратне злочине у Хагу, одлична су илустрација околности споразума у Дејтону. Сведочећи пред Трибуналом у Хагу, амерички професор Роналд Хачет изјавио је да је Караџић годину дана пре мировног споразума властима САД предложио сличан план за мир у БиХ. Хачет је навео да му је Караџић свој мировни план лично предао у септембру 1994. док је био у посети Палама. Професор Хачет га је потом доставио тадашњем америчком председнику Билу Клинтону, али је план одбачен у Стејт департменту. - Мировна решења договорена у новембру 1995. године у Дејтону била су веома слична онима које је Караџић предлагао годину раније. Територијална подела БиХ на ентитете била је идентична – рекао је током сведочења Хачет. Од Дејтона је прошло 20 година. Тад остварени политички успех углавном је заборављен. Иако је резултат преговора за многе био изненађујући, никад нису објашњене околности под којима су тадашњи представници Срба, пре свих Слободан Милошевић, успели да издејствују испуњавање већег броја захтева од осталих учесника конференције. И упркос томе што су Срби пред Дејтон представљани као највећи кривци за рат. Одговор на огроман несклад између реалних очекивања и крајњег исхода у суштини је једноставан. Не политички, већ обавештајни – Државна безбедност Србије успела је да уочи одржавања конференције пресретне електронске комуникације између власти у Сарајеву и у Вашингтону. Један од ретких функционера ДБ који су у ту акцију били детаљно упућени уверавао ме је да је то била последња значајна акција ДБ пре него што је, како је дефинисао, "служба почела да се уништава". Искључиво захваљујући подацима до којих је "хватањем" комуникација између БиХ и САД дошла овдашња тајна полиција, смишљени су стратегија и тактика српских преговарача у Дејтону. - Шансе да после тога не успемо да извучемо максимум скоро да нису постојале - тврдио ми је саговорник.

Прочитајте још:ОДЛУЧИЛИ: Вучић и Изетбеговић ће се латити оружја!?БЕЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА: Шта се Србима спрема у Бечу!?

Извор: Курир