Правда

„Не може неко ко има пријављену плату од 50.000 до 70.000 динара”, рекао је председник владе, „да буде велики газда који има два ’поршеа’, или два велика ’мерцедеса’ и 17 кућа и станова”. Такав неко мораће, додао је, да објасни како је све то стекао. Већинска, осиромашена, Србија дуго већ чека да види тако нешто, само што никако то и да дочека. Да ли Александар Вучић сада мисли да озбиљно нешто предузме, да најављеним законом о испитивању порекла имовине наплати све оно што је држави годинама и деценијама ускраћивано? Или је права сврха оваквих његових речи да ублажи жуч оних грађана који једва састављају крај с крајем? А следи поскупљење струје, сигурно и неких намирница, па избори... „У овој земљи никад не недостаје начелне правде и робинхудовске приче, али недостаје задовољења правде”, коментар је Милана Кнежевића, члана Асоцијације малих и средњих предузећа. Он мисли да „апсолутно није могуће” да се намера испитивања порекла имовине (што је један од института који обезбеђује ефикасност наплате пореза на Западу) спроведе ефикасно на целој територији и над свим власницима имовине. „Мислим да је то једна превентивна мера да се да до знања да ће се тај сегмент друштва уређивати и да више неће бити могуће досадашње понашање. Е сад, како је досад било могуће... Они који су поштено радили и све пријављивали у најгорој су ситуацији. У овој земљи су најбогатији они који никад нису радили”, истиче Кнежевић и, указујући да је држава крива кад год порези и доприноси нису наплаћени, наводи да у Италији ономе ко 15 дана не плати обавезе према држави, одмах блокирају рачун или изврше принудну наплату. Др Невен Цветићанин са Института друштвених наука оцењује да ова Вучићева изјава може да значи да он остаје на оном курсу на који је ступио започињући свој мандат и покрећући поступке против тајкуна. Вучић се, како истиче, пре свега обраћа бирачима, народу, који је одувек био антиелитистички настројен. „То је један порука у смислу ’ако је вама тешко, не може ни другима да буде лако’. Она има у себи призвуке левичарског дискурса, будући да премијер врло вешто комбинује два дискурса – тај левичарски кад се обраћа масама, односно против тајкуна, и један елитистички, десничарски дискурс када прича са спољним партнерима, када прича са светом бизниса, са послодавцима”, објашњава Цветићанин, који ову Вучићеву изјаву не тумачи као неку нову хајку на тајкуне, него као држање баланса између ова два пола. Управо предизборна причa о тајкунима и борби против криминала и корупције умногоме је допринела „напредњачком цунамију” који је у марту прошле године збрисао неке партије с политичке сцене, а друге једва оставио у животу. Највећи утисак је сигурно оставило хапшење Мирослава Мишковића и судски процес који се повео против њега. „Тајкуни су иначе омиљена тема у предизборним кампањама”, примећује Милан Кнежевић и додаје: „Тиме се даје општенародним масама до знања да ће правда и правичност бити задовољени. При чему нико неће да одговори – а зашто су дозвољени неправични односи. Тако да је то једно ’напредовање у кругу’ које нема никаквог – ни смисла ни ефекта.” Од последњих избора најпознатији бизнисмени као да живе мирније (ако се изузме напад на Милана Бека), мада нису сасвим заборављени. Крајем прошле године, као и на годишњицу рада владе, Вучић изјављује да тајкуни више не управљају Србијом, а у марту је, опет, рекао да се Мишковић и разни тајкунски лобији боре за промену власти у Србији, па је пре десетак дана, обраћајући се радницима фабрике стакла у Параћину, поручио да неће дозволити да тајкуни „трпају паре у џеп на рачун државе”. Зорана Михајловић је у јануару, најављујући закон о пореклу имовине, истакла да смо „дуго чекали тренутак да видимо како су тајкуни стекли први милион”. У међувремену, новинари су на копаоничком бизнис форуму у марту приметили никад већу љубав између власти и представника пословне елите. То је било онда када је Вучић обелоданио, на прилично изненађење шире јавности, да му је Александар Влаховић пријатељ.

Прочитајте још:Соња Бисерко: Цела српска историја је велика лаж!ВУЧИЋ О НАМЕШТАЊУ У ЛУТРИЈИ: Пут до затвора је кратак – кривци ће одговарати!

Све ове ствари, судећи по речима Цветићанина, нису контрадикторне. Не треба заборавити, истиче он, да је званични дискурс владе и највеће странке – дискурс умерених конзервативаца. Али у нашој специфичној ситуацији то не може без обраћања „народним масама”, онима којима је најтеже, да би се на неки начин умирили и да би се стално држали у некој врсти припреме за било какву врсту избора. „Али и да неко други не би ушао у то бирачко тело. Јер видимо и друге дискурсе, помиње се ’српска Сириза’ и слично”, указује Цветићанин, који сматра да би доношење закона и примена, уколико би била доследна и неселективна, актуелној влади донела много поена код бирача. Такав закон био би поздрављен и од иностраних партнера, као што је ЕУ, поготово имајући у виду поглавља 23 и 24. Извор: Политика (Биљана Баковић)