Правда

Званични Београд већ је кренуо у дипломатску противофанзиву покушавајући да убеди чланице Унеска да не гласају за захтев Приштине. „Уколико Косово добије довољан број гласова, нема правних препрека да буде и примљено у ову организацију”, појашњава Танасковић за Бету. Пошто се већ нашла у оваквој ситуацији Србија би, према речима Владислава Јовановића, бившег министра спољних послова СРЈ и амбасадора Југославије у УН, своје аргументе посебно требало да усмери ка моћним земљама које се декларишу као наши пријатељи, а признале су косовску независност. Писмо које је шеф српске дипломатије Ивица Дачић упутио Бан Ки Муну Јовановић наводи као добар потез. „Генералног секретара УН пристојност обавезује да одговори на Дачићево писмо, од чега ће зависити како Србија треба даље да делује и настави дипломатску борбу”, указује Јовановић. Објашњавајући процедуру за пријем у Унеско, Танасковић каже да ће се о евентуалној кандидатури Косова најпре изјашњавати Извршни комитет те организације у коме су представници 58 држава (од којих је њих 33 признало Косово). Да би кандидатура била прихваћена неопходна је натполовична већина гласова чланова овог тела. „Пошто се може претпоставити да би било доста уздржаних гласова, а они се не броје, наш циљ је да те уздржане наведемо да гласају против”, казао је Танасковић. Уколико се ипак Извршни савет изјасни позитивно, предлог за пријем Косова иде на дневни ред новембарске Генералне конференције Унеска. Пошто Косово није чланица УН, тамо ће му бити потребна двотрећинска већина гласова свих 195 чланица. Србија ће се у тој борби позивати на чињеницу да Косово није држава са пуним међународним субјективитетом те да не би могло да буде чланица Унеска. Међутим, тај главни аргумент, упозорава Танасковић, обеснажује реалност пошто је косовску независност признало 111 држава. Подсећања ради, чланице Унеска могу, осим држава, да буду и подручја односно регије које немају правни субјективитет који имају државе. Једно од могућих дипломатских оружја Србије да се спречи улазак Косова у Унеско, сматра Владислав Јовановић, могао би да буде и „тактички застој” у преговорима са ЕУ. „Не мислим на потпуни прекид контаката са Бриселом, већ привремени застој у току којег бисмо имали одрешене руке када је реч о Косову. Жеља за уласком у ЕУ не треба да буде испред наше политичке воље да се боримо и за друге интересе, као што је Космет. Пријемом у организације као што је Међународни олимпијски комитет и евентуалним уласком у Унеско Косово се приближава чланству у УН, и то је тактика оних који подржавају независност Приштине”, истиче Јовановић. Ако Приштина у новембру ипак буде примљена у Унеско, пред Србијом остаје борба за признање посебности српске културне баштине на Косову, која се, иначе, у овој организацији води под општим заглављем „Србија”. Евентуалним чланством Косова у тој организацији сматрало би се да се српско споменичко наслеђе формално налази на територији државе Косово. „Зато би се морало обезбедити да наше наслеђе добије посебну заштиту, за шта би гаранције морала да даје међународна заједница”, закључује Танасковић.

Прочитајте још:ПОРЕД СРПСКЕ, СЛЕДИ И КОСМЕТ: Николић гура платформу за Космет, а Додик референдум!„Службе прате десетак ратника ИСИС у Србији“

Унмик као писмоноша Захтев Приштине за чланство у Унеску упућен је преко Унмика, чиме је међународна мисија на Космету на тај начин прекршила своје надлежности, сматра Дарко Танасковић. – Ако се исправно тумачи (мандат), Унмик не би могао да прихвати улогу писмоноше – рекао је Танасковић. Холанђани уз Приштину Холандија је признала Косово као независну државу и у принципу нећемо бити против пријема у Унеско, рекао је Лоран Луис Стоквис, одлазећи холандски амбасадор у Београду за „Данас”. Трагом те изјаве, „Политика” је јуче контактирала са амбасадама неколико држава и упитала их за став њихових влада о захтеву Приштине. Одговор је стигао од руског дипломатског представништва. – Русија је потпуно солидарна са Србијом о овом питању и хоће да делује у тесној сарадњи са српским партнерима у духу традиционалног пријатељства као и у складу са руским принципијелним ставом о непризнавању једнострано проглашене независности Косова – наведено је у писаном одговору амбасаде Руске Федерације. Полемика Стефановића и Канцеларије за КиМ Кандидатура Приштине за Унеско била је јуче тема полемике између Борислава Стефановића, шефа посланичке групе ДС-а, и Канцеларије за Косово и Метохију. Најпре је Стефановић оценио да републичка влада нема довољно знања ни капацитета за дипломатску активност поводом захтева Косова. – Зато се плашим да ће они (влада) потпуно да ућуте, као и у случају МОК-а – рекао је Стефановић. Бурно је на те речи саопштењем реаговала владина Канцеларија за КиМ, наводећи како би „Стефановић за своје заслуге ускоро могао да очекује улицу у Приштини”. – Стефановић је као бивши преговарач са Приштином направио споразум на основу којег је Косово постало члан десетина регионалних и међународних организација – наведено је у саопштењу. Извор: Политика (Д. Буквић, Н. Белић)