Правда

"Да ли је то ратни злочин?", пита се рођени сестрић Александар Станковић. "Мој рођени ујак је на најсвирепији начин убијен од стране ТО Словеније. Имао је само 21 годину. Спржен је тромблонском мином у оклопном транспортеру. Да ли је он злочинац ? Он је испуњавао само своју официрску дужност", каже Александар Стојановић. Александар Милошевић, потпоручник ЈНА, родом из Лебана, тек је напунио 21. годину када је 2. јула 1991. године убијен у злочину словеначких територијалаца у селу Припеле при Брежицама. Породица поседује званичну информацију од 4. септембра 1991. године коју је потписао др Милко Цупара, в.д. начелника Генералштаба у којој се наводи да је Александар Милошевић био рањен у тенку 21303 у обављању задатка командира тенковске батерије, и да је збринут у транспортеру са знаком Црвеног крста, том приликом је словеначки територијалац испалио тромблонску кумулативну мину у транспортер у коме се тада налазило дванаест војника, а да је приликом поготка директно погодила рањеног Александра Милошевића и буквално спржила. Према речима очевидаца, прво је био рањен у тенку, онда му је прву помоћ пружио Ранко Новаковић и сместио га у транспортер Црвеног крста. Према његовим речима Александар је буквално сагорео, погођен тромблонском мином од стране ТО Словеније. Породицу само занима како се овај догађај не помиње, да ли је то злочин и ко треба одговарати за такво почињено дело. Нама је битно да се помене да је један млад живот изгубљен на зверски начин и да се Словенија у којој је и рат добио замаха, оптужи за почињене ратне жлочине не само за погибију мог ујака него и за све погинуле у оружаном сукобу у Словенији. "Изгледа да су само Срби ти који су починили ратне злочине док се за најкрвавије злочине не оптужују ни Хрвати ни Словенци ни муслимани, данас су новине пуне о акту резолуције у Сребреници, па поштована господо дајте да ствари гледамо другачије и осудимо и оне који су починили злочине, неко треба да одговара за те ратне злочине", говори Александар Станковић, који намерава да поднесе тужбу за ратне злочине у Међународном суду правде против Словеније. Доказе о дешавању у Словенији налазимо у видео снимцима које су издали Словенци под слоганом „борба за независност“, на тим снимцима су приказане дуге колоне тенкова, где су војници  у паници и плачу бежeћи, док су словеначки територијалци ,,храбро“ пуцали у њих. "Да ли је ово довољно да оптужбу против Словеније за ратне злочине?", жели да сазна Александар Стојановић. Александар Милошевић је дипломирао на Војној академији као најбољи у класи са просечном оценом 9,8. Војну академију је завршио за две године. Дипломирао је 1990. године. Волео је своју професију и љубав према официрском позиву да није могао себи дозволити да побегне из тенка и остави војнике саме. Породица је велико огорчење доживела и од стране Војске, нико никада није посетио гробно место погинулог потпоручника Александра Милошевића, нико се за толико година није сетио да ли уопште постоји неко од његових ближњих. "Срамно је то како је моја породица добила орден за храброст СФРЈ. Наиме, наш рођак је случајно отишао у Вршац где су били делови јединице мог ујака и том приликом причи је наш рођак срео неког официра који му је рекао: 'Баш фино што си навратио, понеси овај орден његовој породици'. Врло срамно зар не од стране једне високо цењене институције каа што је Војска", наводи Станковић. "Породица никада није добила његове личне ствари и пиштољ о коме ја толико година сањам да ћу једног дана добити бар део тог пиштоља као успомену на свог ујака и његово име које носим са поносом. Поштено би било да се Војска Србије за све ове године искупи и бар одликује постхумно орденом за храброст погинулог потпоручника Александра Милошевића на начин на који је заслужио и да посети гробно место свог колеге и палог борца", закључује он.

Прочитајте још:Зар да клечите пред убицама?!ЕВО ШТА ЧЕКА СРБЕ: Мораћете да учите децу о гејевима и не смете им одузети мобилни, ако то урадите чека вас сурова казна!

Извор: Правда